Nova publikacija Biznis TOP u izdanju magazina Biznis i Finansije

Većina najvažnijih privrednih grana u Srbiji je 2022. smanjila proizvodnju i izvoz, a takav trend se nastavio i ove godine. Najviše zabrinjava sve veći pad domaćih privatnih ulaganja, koja su se 2022. svela na oko sedam procenata BDP-a.

Za to je najodgovornija državna politika koja uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, navodi se ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Prethodne godine privreda u Srbiji je uvećala na godišnjem nivou poslovne prihode za nešto manje od petine, na 17.285,6 milijardi dinara, ukupna dobit je porasla za četvrtinu, na 864,2 milijarde dinara, dok je ukupni gubitak bio veći za četiri odsto i na kraju 2022. je iznosio 3.906,5 milijardi dinara, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23, koju je objavio ekonomski mesečnik Biznis i finansije.

Godišnja edicija BIZNIS TOP objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2022. godini, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

U ediciji BIZNIS TOP 2022/23 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Zavisnost od malog broja velikih kompanija

Poslovanje velikih kompanija je najviše uticalo na rezultate cele privrede, a koliko je domaće tržište koncentrisano pokazuju podaci da je samo 100 preduzeća ostvarilo skoro 30 odsto ukupnih poslovnih prihoda, više od dve petine ukupnog dobitka i preko polovine ukupnog gubitka.

Vodećih 100 preduzeća je realizovalo 5.172 milijardi dinara poslovnih prihoda, a više od petine ovog iznosa je prihodovalo svega pet kompanija. 

Prvih sto preduzeća po neto dobiti je imalo ukupni dobitak veći od 532 milijarde dinara, od čega na pet kompanija otpada skoro 43 odsto, dok je pet najvećih gubitaša generisalo gotovo petinu gubitka celokupne privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23 – Biznis i Finansije (bif.rs).

Država guši domaća preduzeća

Ukupne investicije su 2022. zabeležile blagi pad (0,3 – 0,4%), strane direktne investicije su porasle za više od 20%, a javne investicije su realno stagnirale. Iz toga proizilazi da su domaće privatne investicije, za koje inače  ne postoji direktna statistika, opale na oko sedam odsto BDP-a, navodi se u analizi radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, objavljenoj u ediciji BIZNIS TOP.

Državna politika je najvećim delom odgovorna za ovaj pad, jer već godinama uporno forsira strane investitore, nanoseći dugoročnu štetu najkonkurentnijem delu srpske privrede, zaključuje se u analizi.

Mada državni zvaničnici prozivaju privredu da prekomernim povećanjem cena podstiče inflaciju, analiza finan-sijskih izveštaja koje dostavljaju preduzeća u Srbiji pokazuje da brže uvećanje prihoda od rashoda može da ob- jasni manje od jedne desetine ukupne inflacije. 

Prema mišljenju radne grupe Konventa, izuzetak je maloprodaja, koja je uspela da u celosti prevali teret inflacije na dobavljače i kupce, što ukazuje da u tom sektoru potencijalno postoje povrede Zakona o zaštiti konkurencije.

U znaku nafte i rumunskog trgovca strujom

Prošle godine višestruki pobednik je bila Naftna industrija Srbije, koja je ostvarila najveću zaradu i poslovne prihode. NIS je uvećao dobit za više od četiri puta, na 93,5 milijardi dinara, a prihode za preko 77 odsto, na skoro 500 milijardi dinara. NIS je generisao 2,9 odsto poslovnih prihoda i 7,5 odsto ukupnog dobitka privrede, pre svega zahvaljujući značajno uvećanim prihodima iz osnovne delatnosti, usled velikog poskupljenja nafte i naftnih derivata na svetskom tržištu. 

Na drugom i trećem mestu su preduzeća iz rudarskog sektora, kompanije Srbija Ziđin majning iz Bora sa dobiti od 75 milijardi dinara i Ziđin kuper Srbija, sa zaradom od 35,2 milijardi dinara. 

Četvrti je Telekom Srbija, jedina kompanija među najprofitabilnijom petorkom koja je u domaćem vlasništvu i koja je prošle godine imala zaradu

od 13,3 milijarde dinara.

Najveće iznenađenje na listi najprofitabilnijih je petoplasirano preduzeće SCM paur, ističe se u ediciji BIZNIS TOP. Ovaj rumunski trgovac strujom koji je osnovao firmu u Srbiji u martu 2022. godine sa samo dva zaposlena, prošlu godinu je završio sa dobiti od skoro 11 milijardi dinara. Ona je generisana prvenstveno iz poslovnih prihoda koji premašuju 16,4 milijarde dinara, a najveći udeo imaju prihodi od prodaje struje matičnom društvu iz Rumunije.

Među prvih pet sa najvećim poslovnim prihodima, iza prvoplasiranog NIS-a je Elektroprivreda Srbije, sa prihodom od 358,4 milijardi dinara, a slede Srbijagas (219,6 milijardi dinara), Deleze Srbija (134,5 milijardi dinara) i Tigar tajers (13,1 milijardi dinara).

Najveći gubitaši

Elektroprivreda Srbije je istovremeno bila i najveći prošlogodišnji gubitaš, sa neto gubitkom koji je za godinu dana uvećan skoro pet puta, na 72,6 milijardi dinara, što je gotovo petina ukupnog neto gubitka privrede. Isto- vremeno, ukupni gubitak ovog javnog preduzeća je kumuliran na skoro 301 milijardu dinara i veći je za trećinu u poređenju sa 2021. godinom.

Na listi pet najvećih gubitaša su i Ikarbus sa neto gubitkom od 24,6 milijardi dinara, Arena čenels grupa (12,5 milijardi dinara), kragujevački Fijat, odnosno FCA grupa (11,7 milijardi dinara) i preduzeće Rio Sava, koje je prethodne godine zabeležilo minus od 9,9 milijardi dinara.

Najvažniji sektori smanjuju proizvodnju i izvoz

Ukupan izvoz u 2022. porastao je realno za oko 18%, prvenstveno zahvaljujući rudama, ali od aprila 2023. rast izvoza usporava nominalno na ispod 10% međugodišnje. Značajan deo izvoza generišu mala i srednja preduzeća koja se bave proizvodnjom plastičnih proizvoda i mašina za livenje plastike, mašinskom obradom metala i metal- nih proizvoda, proizvodnjom manjih mašina i opreme za industriju, izradom nameštaja i proizvodnjom računara i optičkih proizvoda, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Izvoz pobrojanih sektora rastao je od januara 2022. do januara 2023. u realnom obimu za oko 12,8%, dok je u prvih šest meseci tekuće godine realni rast iznosio 9,9%, dostigavši ukupno 5,2 milijarde evra.

S druge strane, izvozni rezultati industrija koje su se razvile uz velike državne podsticaje bili su znatno slabiji. Izvoz automobilske industrije (motorna vozila, pneumatici, električna oprema) realno je porastao svega jedan procenat od januara 2022. do januara 2023. godine, dok u prvih šest meseci ove godine beleži realni pad od 2,5%. Izvoz osnovnih metala i rude takođe beleži pad od 12,8% u prvoj polovini tekuće godine, najverovatnije usled manje globalne tražnje.

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. 

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate. Neto dobit banaka u prvih devet meseci skoro je duplirana u odnosu na isti period prošle godine i dostigla je 101,5 milijardi dinara, dok je prinos na kapital premašio nivo od 17 procenata. Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i

kreditne gubitke u narednom periodu, zaključuje se u ediciji BIZNIS TOP 2022/23.

Foto Biznis i Finansije, detalj s naslovnice publikacije