Brazil je drugi najveći proizvođač biogoriva na svetu, posle SAD. Proizvodnja biogoriva u Brazilu bi mogla da se poveća za više od 40 odsto bez zauzimanja dodatnih površina zemlje, rezultat je studije koju je sproveo Poljoprivredni univerzitet u Beču u saradnji sa istraživačima iz Brazila, Švedske i Belgije. 

Model bi mogao da se primeni izvan Brazila i time doprinese postizanju globalnih klimatskih ciljeva. 

Od šećerne trske do energije

Šećer se dugo smatrao jednim od najvažnijih izvoznih proizvoda Brazila. Od 70-ih godina 20. veka šećerna trska se prerađuje i za proizvodnju etanola koji se od tada koristi kao gorivo u brazilskim vozilima. Zbog globalnih klimatskih ciljeva i smanjenja emisije ugljen-dioksida u sektoru transporta mnoge regije u svetu, a posebno Evropa, od 2000-ih godina sve više polažu na obnovljiva goriva. U međuvremenu se za proizvodnju etanola u Brazilu koristi 40.000 kvadratnih kilometara poljoprivrednog zemljišta, što otprilike odgovara polovini površine Austrije. 

Sprečiti novu seču šuma

Proizvodnja šećerne trske i etanola je usled potražnje za poljoprvrednim zemljištem u dirketnoj konkurenciji sa proizvodnjom hrane i stočne hrane. Osim toga gajenje monokultura velikih razmera donosi niz ekoloških opasnosti.

Uzgajanje šećerne trske u predelima poput Amazonije se još uvek može sprečiti, ali istiskivanjem pašnjaka doprinosi krčenju prašuma. S obzirom na prognoze naglog porasta potražnje kako za obnovljivim gorivima tako i za raspoloživim zemljištem studija postavlja pitanje kako se ova dilema tehnološki efikasnije može rešiti u budućnosti?

Solarne i vetroelekrane doprinose uštedi električne energije

-Proizvodnja etanola trenutno stvara velike količine ugljen-dioksida prilikom fermentacije. Kada bi vodonik bio dostupan mogao bi da se kombinuje sa ugljen-dioksidom za proizvodnju metanola, objašnjava Luis Ramirez Kamargo, prvi autor studije sa bečkog univerziteta. 

Metanol se koristi, pre svega, u hemijskoj industriji, ali bi u budućnosti mogao da se koristi u brodskim motorima.

Vodonik se može dobiti na održiv način tako što bi se uređaj za elektrolizu, za dobijanje vodonika, napajao električnom energijom iz solarnih ili vetroelektrana. 

Ako bi se jedan mali deo plantaže šećerne trske iskoristio za kombinovano postrojenje solarne i vetroelektrane, sinteza ugljen-dioksid iz prozvodnje etanola i vodonika bi stvorila metanol. -Uspeli smo da pokažemo da ova kombinacija omogućava povećanje proizvodnje od 43 odsto bez korišćenja dodatnog zemljišta, dodaje Ramirez Kamargo. 

Da bi tehnologija bila uspešna neophodno je izgraditi elektrane, uređaje za elektrolizu i skladišta za ugljen-dioksid i vodonik.

Foto BOKU/ Institut für Nachhaltige Wirtschaftsentwicklung