-Prema istraživanjima koje AmCham sprovodi 11 godina, unapređenje efikasnosti pravosuđa poslednjih šest godina je u prve dve reforme koje privatni sektor smatra neophodnim za unapređenje poslovne klime u Srbiji. Prošle godine, čak 81 odsto članica AmCham-a naveo je dužinu sudskog postupka kao problem na koji se treba fokusirati, dok skoro polovina članstva smatra da bi mogućnost elektronske komunikacije sa pravosudnim organima značajno unapredila efikasnost i smanjila troškove u sudskim postupcima, rekao je Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a na konferenciji „Digitalizacija i pravosuđe“ u organizaciji Američke privredne komore u Srbiji.

Na skupu se govorilo i o tome kako sudska praksa vidi digitalizaciju u javnoj upravi i privredi, koliko pravosuđe koristi digitalizaciju kako bi unapredilo sopstvenu efikasnost, kako je proces digitalizacije protekao u članicama EU, kao i u kojoj je fazi realizacija eSuda u Srbiji.

Učestvovali su i Mihailo Jovanović, ministar informisanja i telekomunikacija, Livija Pavićević, državna sekretarka Ministarstva pravde, Zorana Delibašić, predsednica Visokog saveta sudstva, Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije, predstavnici Ministarstva pravde i Ministarstva informisanja i telekomunikacija i gosti iz Ministarstva pravosuđa i javne uprave Republike Hrvatske.

Digitalizacija pravosuđa ima ključnu ulogu u unapređenju poslovne klime i kreiranju efikasnije administracije u Srbiji.

– Zakon o elektronskom dokumentu donet je 2017. godine, ali se i dalje sa oprezom gleda na njegovu primenu u administraciji. Kao važno pitanje postavlja se tumačenje sudova povodom validnosti elektronski sastavljenih dokumenata i potpisa, kao i elektronske dostave. Sa druge strane, digitalizacija pravosuđa je sa uspehom započeta u pojedinim sudovima (npr. Upravni sud) i pojedinim postupcima (npr. izvršenje), te verujemo da sa ovim procesom Srbija treba da nastavi i u drugim postupcima i instancama, rekao je ministar informisanja i telekomunikacija, Mihailo Jovanović.

On je istakao značaj Američke privredne komore u Srbiji, koja je već godinama veliki promoter elektronske trgovine, nosilac projekata koji unapređuju kapacitete javne uprave, ali i aktivni činilac u regulatornim izmenama koje omogućavaju elektronsku upravu i poslovanje.

U svom obraćanju, Livija Pavićević, državna sekretarka Ministarstva pravde predstavila je projekte koje je, u domenu digitalizacije, Ministarstvo pravde realizovalo, ili čija je realizacija u toku, kao i planove za naredni period. – Ministarstvo pravde planira dalju digitalizaciju sudskih postupaka i ohrabrujem članove AmCham-a da daju podršku prilikom uređenja procesno-pravnog okvira za elektronizaciju rada pravosudnih organa.“ – naglasila je ona. 

Iskustva iz EU

Digitalizaciju sudskih postupaka uveliko sprovode EU zemlje: 18 od 27 zemalja članica EU digitalizovalo je iniciranje sudskog postupka, 19 podnošenje dokumenata sudu, 16 dostavljanje sudskih dokumenata (posebno presuda) strankama, a 14 zemalja iniciranje postupaka izvršenja.

Kao je prošla reforma u Hrvatskoj

Obavezna elektronska komunikacija u Hrvatskoj počela je da se uvodi od 2018. godine, prvo za advokate i izvršitelje. 

-Nije bilo velikih otpora uvođenju obavezne elektronske komunikacije, možda zato što su udruženja privrede, advokata, izvršitelja bila u toku sa planovima i rokovima i znali su šta ih kada očekuje. Najvažnija lekcija iz našeg iskustva je dobro tempirati izmenu zakonodavnog okvira i projekte koji prate uvođenje kompletnog digitalnog suda. Kao rezultat digitalizacije, postupci su skraćeni za 80 dana, a efikasnost pravosuđa podignuta 112 odsto (u 2022.) što znači da se zahvaljujući digitalizaciji rešavaju i zaostali predmeti.“ – predstavljajući proces uvođenja eSuda u Hrvatskoj, rekla je Veronika Pogačić iz Ministarstva pravosuđa i uprave Republike Hrvatske.

Potpisan Sporazum o edukaciji

Kako je za uspeh reforme važna edukacija, u okviru konferencije je potpisan sporazum između Pravosudne akademije i Ministarstva informisanja i telekomunikacija koji će omogućiti, početnu i kontinuiranu edukaciju sudija u svim oblastima regulative koja se tiču e-uprave i digitalnog poslovanja, kao i obezbediti šire uvide u funkcionisanje, pouzdanost i sigurnost elektronskih potpisa i načina dostave spisa. 

Privredi je ovaj proces od izuzetne važnosti, jer digitalizacija internih procesa, komunikacija, nove tendencije među kojima je npr. rad na daljinu, zahtevaju razumevanje i zajednički odgovor i kompanija i države.