Kako bi zavredele epitet „business-friendly“ lokalne samouprave koja pruža usluge po najvišim međunarodnim standardima 50 gradova i opština iz regiona na proleće ulazi u Program certifikacije gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u jugoistočnoj Evropi (BFC SEE). 

Sticanje certifikata omogućava sistemsko unapređenje uslova za privlačenje investicija i podstaknu razvoj domaće privrede.  

– BFC program se sprovodi od 2012. godine i dosad je u zemljama regiona više od 100 gradova i opština prošlo kroz proces certifikacije, od kojih 21 poseduje validni BFC certifikat; 17 je u procesu recertifikacije, kaže Saša Pavlović, potpredsednik BFC Kluba i gradonačelnik Požarevca.

Tržište od 20 miliona stanovnika

Uključivanje novih lokalnih samouprava i veći nivo standardizacije usluga koje pružaju privredi omogućiće dalji razvoj tržišta od gotovo 20 miliona stanovnika i sa ukupnim BDP-om od skoro 200 milijardi evra i bolje uslove za rad 1.150.000 biznisa.

Do sada je 15 gradova i opština u Srbiji uspešno steklo BFC SEE certifikat, neke lokalne samouprave i po više puta. To su Ruma, Pirot, Leskovac, Stara Pazova, Pančevo, Novi Sad, Šabac, Sombor, Pećinci, Ćuprija, Požarevac, Bor, Čačak, Paraćin i Niš. U BFC program trenutno ulaze Novi Sad, Kragujevac, Raška, Loznica, Mionica, Lapovo, Kula, Šabac, Pećinci, Velika Plana, Sombor, Užice. 

Neke od ovih lokalnih samouprava našle su se na prestižnoj fDi listi Financial Timesa za najpovoljnije investicione destinacije, pa je tako ove godine prvo mesto u kategoriji manjih evropskih gradova atraktivnih za ulaganje zauzeo Leskovac, kao jedan od lidera po broju učešća u BFC programu. 

Na listi su još i Kragujevac, Subotica, Zrenjanin, Beograd i Šimanovci. 

Najveći napredak u poslovnom okruženju kroz proces BFC certifikacije ostvarile su lokalne samouprave iz Crne Gore – 35% i Republike Srpske (BiH) – 25%, zatim slede opštine i gradovi iz Srbije – 23%, Federacije Bosne i Hercegovine (BiH) – 23% i Hrvatske – 19%. 

Koliko traje proces sertifikacije

Proces certifikacije traje 12 meseci tokom kojih lokalne samouprave treba da ispune niz zahtevnih kriterijuma kao što su strategija razvoja, plan kapitalnih ulaganja, kancelarija za lokalni ekonomski razvoj, privredni savet, efikasan sistem izdavanja građevinskih dozvola.

Nova, 4. edicija BFC standarda uključuje i dodatne kriterijume koji posebnu pažnju posvećuju digitalizaciji, održivom i socijalno odgovornom razvoju, zaštiti životne sredine, podsticanju inovacija i EU integracijama na lokalnom nivou. Ispunjenost kriterijuma potvrđuje nezavisna međunarodna verifikaciona komisija. 

Prema analizi napretka tokom procesa certifikacije, lokalne samouprave iz regiona zabeležile su najveći procenat ispunjenosti kriterijuma u oblasti izdavanja građevinskih dozvola i pružanja podrške poslovnoj zajednici i privlačenju investicija – više od 90%, dok su najmanje ispunjeni kriterijumi u pogledu praćenja dinamike lokalnog tržišta rada i pružanja adekvatne infrastrukture i komunalnih usluga.  

Odlični rezultati lokalnih samouprava u Srbiji

– Kada je reč o certifikovanim gradovima i opštinama u Srbiji bolji rezultati u odnosu na prosek regiona ostvareni su u okviru kriterijuma pružanja podrške razvoju preduzetništva i privlačenju investicija, dok su posedovanje strategije lokalnog razvoja i pružanje adekvatne infrastrukture i komunalnih usluga oblasti u kojima srpske opštine beleže najmanji stepen ispunjenih kriterijuma u odnosu na region. Ispunjavanje postavljenih kriterijuma pomaže lokalnim zajednicama, privredi i građanima kroz kreiranje boljih uslova za život i rad, što se sve odražava i na bolji plasman naše zemlje u domaćim i međunarodnim izveštajima i rangiranjima kao što su fDi lista Financial Timesa ili Regionalni indeks o uslovima za održivi ekonomski razvoj – zaključuje Pavlović. 

BFC SEE program se realizuje pod okriljem Partnerstva za konkurentni region (CORE Partnership) koji okuplja više od 20 institucija i organizacija iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije, Albanije i Kosova*, a uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ. 

Foto E. Zhyvchik/Unsplash