Evropske kompanije smatraju da posvećenost održivosti garantuje dugoročni rast prihoda, a da održiv proizvod može doneti dodatni prihod od čak 23 odsto. Jer, potrošači sve više se opredeljuju za takvu vrstu brendova i proizvoda.
Bez obzira na to što orijentisanost ka ovoj temi može da dovede do smanjenja troškova i značajnih ušteda, u Srbiji je svest o ESG-u niža u odnosu na zemlje članice EU. Ipak, i u ovoj zemlji regiona postoje pozitivni trendovi,neki si od zaključaka nedavno sprovedene studije međunarodne konsultantske kuće Horváth, specijalizovane za savetovanje u oblasti ESG-a.
U studiji je učestvovalo 35 evropskih kompanija iz Švajcarske, Nemačke i Austrije, koje zapošljavaju više od 1.000 ljudi i većinom ostvaruju prihode preko tri milijarde evra.
Studija je potvrdila da je održivost jedan od većih izazova, posebno u postavljanju, definisanju i merenju ESG ciljeva.
Robert Ćuzela-Piljac, Business Development Manager za Adria regiju u Horváth-u objašnjava da za razliku od zemalja EU, u Srbiji još uvek ne postoje zahtevi koji se tiču ove teme, poput CSRD i EU taksonomije.
-Bez obzira na to što implementacija ESG principa doprinosi diferenciranju od konkurencije, smanjenju troškova i otvaranju novih tržišnih prilika, u Srbiji je svest o ovoj temi niža u poređenju sa članicama EU. Ipak, kompanije koje izvoze robe i/ili usluge na ovo tržište pridaju veliki značaj, a mnoge su već sprovele razne inicijative i akcije u ovoj oblasti.
Jedna od njih je, na primer, imenovanje osoba koje se bave isključivo ovom temom. Njihov fokus je izgradnja kapaciteta za obnovljivu energiju i implementacija potrebnog ESG izveštavanja u skladu sa rokovima koje je definisala EU“, ističe Ćuzela-Piljac.
Međutim, mnogi u regionu različito tumače i shvataju postojeću regulativu, zbog čega im je potrebna podrška pri usklađivanju izveštaja sa njima.
-Srpske kompanije koje definišu svoje ESG strategije moraju da pokažu svojim klijentima, zaposlenima, poslovnim partnerima, investitorima i drugim zainteresovanim stranama kako se mere sprovode i ostvaruju ciljevi te kako se u tim terminima pozicioniraju u okviru svojih delatnosti“, smatra Ćuzela Piljac.
Oni koji su implementirali ESG u svoje poslovanje većinom su fokusirani na dve aktivnosti – izveštavanje u skladu sa smernicama EU i investicije u obnovljive izvore energije, što ima brz i direktan uticaj na smanjenje karbonskog otiska.
Gotovo 70 odsto učesnika Horváth studije zadalo je sebi cilj da postanu ugljenično neutralni već do 2030. godine. Robert Ćuzela-Piljac ističe da se uspešna zelena transformacija može sprovesti samo holistički, uz integraciju svih sektora, sa jasno zacrtanim ciljevima i planovima.
-Osnovni koraci koje u Horváthu savetujemo klijentima da urade jesu identifikovanje najprikladnijeg odgovora na ESG zahteve, definisanje adekvatne strategije, ciljeva, mera i uklapanje koncepta u sve organizacione procese. Razumevanje održivosti mora biti postavljeno u središte poslovanja, čime se posledično razvija održivi „mindset“ zaposlenih, a upravo to je garancija za dugoročnu konkurentnost i profitabilnost, naglašava Ćuzela-Piljac.
Jedan od ključnih faktora je da ESG postane deo korporativne kulture, kao i da se na vreme pokrenu koraci, koji kompanijama daju mogućnost da postignu tržišnu prednost nad konkurentima.
Foto Chuttersnap/ Unsplash
0 komentara