Porodica Filjka iz sela Uljma, u Južnom Banatu polako ulazi u treću generaciju koja se bavi povrtarstvom. Kako kaže Zoran Filjka nekada je u selu bilo nezamislivo da nemaš povrće, makar za sopstvene potrebe. – Svaka kuća je imala svoju baštu. Sejalo se osnovno: luk-crni i beli, krompir, paradajz, krastavac, paprika; neko je imao vinograd. Prodavalo se kada bi dobro rodilo i bilo viška. Kao dete, sećam se, išao sam sa majkom da rasađujemo, plevim, beremo plodove kad je sezona. Moja majka je prva u selu počela da prodaje rasade.
Posle vojske rešio je da se ozbiljnije posveti ovom poslu i koliko može unapredi. Osim sezonskog povrća počeli su da proizvode začinsku papriku, najviše su sejali beli luk a i kasnije su počeli da prave zimnicu.
Na oko 30 ari plodne banatske crnice osim Zorana u baštama su manje ili više angažovane i supruga Kornelija i tri kćerke: Erika (24) Snežana (22) i Jovana (12).
Sada imaj i karfiol, krastavce, različite vrste ljutih papričica, plavi patlidžan, tikvice, boraniju, tu su i maline, u vinogradu stabla breskvi, grožđe…
Tokom godine supruga Kornelija prodaje na lokalnoj pijaci sveže povrće, a na jesen svi su angažovani u spremanju zimnice.
U velikim buradima kisele kupus, na policama ređaju tegle s turšijom, mešanom salatom, različite varijante kornišona. Oni koji probaju njihov kuvani paradajz uvek se vrate kao i za kompote, ajvar, pečenu papriku ili neobične kombinacije u teglama poput pečenog zelenog paradajza ili kiselih krastavaca sa belim lukom.
Ipak, specijalitet porodice Filjka je Banatska fantazija, slatko-ljuto-kiseli miks od zrna belog grožđa i ljutih papričica. Ove godine premijeru je imala i Jesenja fantazija. Za pravo gurmansko uživanje uz đakonije od mesa Zoran je napravio, takođe, slatko-ljuto-kiselu kombinaciju od dunja i ljutih papričica. Počeo je da pravi i voćne likere ali u manjim količinama.
Kaže i da je danas biti mali proizvođač sve samo ne lako. Puno je obaveza, rada ali i neizvesnosti koju sobom nosi poljoprivreda. Treba obezbediti dobro seme, napraviti plana useva, nadgledati navodnjavanje i ono što je najteže – obezbediti plasman odnosno doći do kupaca i to iz male sredine.
Kćerke, Erika i Snežana su završile Ugostiteljsku školu u obližnjem Vršcu i uveliko rade u jednom restoranu. Zbog smena njihove obaveze su manje u polju, ali su zato degustatori novih ukusa. Najmlađa Jovana je često sa mamom i tatom. Ona je đak osnovne škole i kao sve nove generacije vična sa telefonom pa često slika kako bi pomogla da objave na Facebook nalogu budu što lepše.
Za sada porodica Filjka koristi samo ovu društvenu mrežu da prikaže sve što tokom godine uzgoji u bašti i pretvori u najukusniju zimnicu.
Fantazije od zimskih ukusa izlažu na lokalnim gastro i etno sajmovima. Do sada su učestvovali na manifestaciji Praznične đakonije u Vršcu, sajmovima koje organizuje lokalno udruženje žena ali su stizali i do Inđije, Odžaka, Pančeva.
Na pitanje da li razmišljaju o plastenicima, Zoran kaže: – Ništa ne može da zameni ukus povrća koje raste između neba, sunce i zemlje.
Foto BUR
0 komentara