Uprkos globalnoj krizi, izazvanoj geopolitičkim dešavanjima i pandemiji, Srbija je, nošena visokim ekonomskim rastom od 7,5 odsto prošle godine, i dalje zadržala privredni rast koji je viši od proseka EU, ocena je učesnika panela  „Poslovanje u krizi – makroekonomski pogledi“. 

Završen period jeftinog novca 

U narednom periodu srpska privreda suočiće se sa izazovima poput kontrole i zauzdavanja inflacije, energetskom krizom, ali i sa prelivanjem problema sa kojima se suočava EU, a koja je Srbiji najveći investitor i spoljnotrgovinski partner sa oko 60 procenata trgovinske razmene. U tom svetlu, očekuje se nastavak monetarnih mera koje će za posledicu imati rast cene zaduživanja, pa period „jeftinog“ novca ostaje iza nas.

AmCham podstiče reformske procese 

Stefan Lazarević, predsednik Američke privredne komore istakao je da će fokus AmCham-a u narednom periodu biti na reformskim procesima koji mogu da dovedu do modernizacije i unapređenja poslovne klime u Srbiji. 

-Ovo je prvi jesenji događaj koji daje osvrt na procene makroekonomskih kretanja, uticaja inflacije na privrednu aktivnost, izglede kretanja troškova finansiranja . Dobili smo važne inpute za preporuke mogućih pravaca ekonomske politike Vlade Republike Srbije za smanjivanje negativnih efekata na lokalnom nivou, rekao je Lazarević.  

On se nada da će AmCham sa novom Vladom intenzivno raditi na nastavku digitalne transformacije države i privrede, sprovođenju agende za ekološki čistu i energetski efikasnu Srbiju, daljem unapređenju zdravstva i regionalnim poslovnim integracijama, kroz inicijative poput Otvorenog Balkana.  

Srbija umereno zadužena 

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i Zoran Petrović, predsednik Izvršnog odbora Raiffeisen banke – kao jedan od ključnih problema za privredu naveli su inflaciju. Panelisti su dali svoje viđenje o proceni Evropske Komisije (EK) da će Srbija 2022. godinu završiti sa inflacijom od 11,5 procenata, a iduću na oko osam odsto.

Kada je reč o prognozama rasta BDP-a,  EK za Srbiju predviđa rast od tri procenta i tu Srbija stoji malo bolje od proseka EU (2,7%) za ovu godinu. Očekivanja za narednu su opet u korist Srbije koja cilja 2,5% u odnosu na 1.5% EU. 

Petrović i Arsić: sledi izazov s uvozom energenata 

Što se tiče fiskalne pozicije, prilivi u budžet su na dobrom nivou, naročito od PDV-a i kao posledica mera e-fiskalizacije. Veliki izazovi dolaze od strane uvoza energenata. Ako poredimo Srbiju sa zemljama centralne i jugoistočne Evrope, Srbija je umereno zadužena. Sa dugom od blizu 60 procenata BDP-a, nalazi se iza Slovačke, Slovenije, Mađarske i Hrvatske. U tom kontekstu, a pri izboru javne potrošnje, važno je da država nastavi da investira u velike infrastrukturne projekte i sa opreznom fiskalnom politikom kako se javni dug ne bi dalje povećavao, a u skladu sa namerama najnovije fiskalne strategije Vlade Republike Srbije.

Ukoliko mere države za suzbijanje negativnih efekata krize budu neophodne za pomoć privredi i stanovništvu, preporuka panelista je da ovoga puta budu targetirane, kako se ne bi pravili veliki budžetski izdaci.