Regionalna ekonomska saradnja je izuzetno značajna, posebno imajući u vidu goruća politička pitanja, složeno nasleđe, globalnu neizvesnost, ali i mnogo više dodirnih tačaka od međusobnih razlika, navodi se u saopštenju kao zajednički zaključak učesnika panel diskusije u organizaciji Libeka: Budućnost regiona – kako ekonomija menja politiku, održanoj prosle srede u Beogradu.
Miloš Nikolić, predsednik Libeka i moderator panela naveo je da je Libek podržava orijentaciju ka bržim regionalnim ekonomskim integracijama koje mogu da utiču i na promenu političke situacije u regionu. Inicijativa Otvoreni Balkan jeste dobar primer na tom polju. -Aktivno se bavimo pitanjima regionalne ekonomske saradnje pre svega preko naše konferencije Open Balkan Forum kao i putem istraživanja, odnosno naše, stalne radne grupe regionalnih eksperata koja sledećeg meseca dolazi u Beograd.“
Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku i bivša potpredsednica Vlade Srbije zadužena za evropske integracije, konstatovala je da je moguće da region „krene putem kojim se ređe ide“, a da je to put saradnje umesto svega što se do sada dešavalo. Ipak, politička situacija regiona nije do kraja stabilna, smatra ona. Ističe da je potrebno donošenje važne političke odluke kako bi se išlo ka izgradnji prosperiteta. Iako nije bilo značajnijih pomaka na polju EU integracija, ipak, su se desile neke značajne stvari kao što je početak procesa evropskih integracija za Severnu Makedoniju i Albaniju, odnosno dobijanje statusa kandidata za BiH. – Rat u Ukrajini može da bude izgovor za sve ono dobro i za sve loše što se uradilo na tom polju,kaže Grubješić.
Takođe, podvlači da bi rado videla mogućnost da se privrede Zapadnog Balkana posle formiranja zajedničkog tržišta integrišu sa Evropskim jedinstvenim tržištem, ali da takav predlog još uvek nije došao od EU.
Profesor Ekonomskog fakulteta koji se bavi međunarodnom trgovinom Predrag Bjelić istakao je da je regionalna saradnja važna jer se ovde radi o „malim privredama koje su visoko zavisne od saradnje sa spoljnim svetom“. Najpoznatiji i najinspirativniji model regionalne ekonomske integracije jeste Evropska unija, pa je takav sličan model korišćen i kod nekih država Afrike i Azije. – Za naš region je najrelevantnija CEFTA koja je na nižem stupnju ekonomske integracije, ali omogućava da sklapamo trgovinske aranžmane sa spoljnim igračima kao što su najavljene Kina i UAE, istakao je Bjelić.
Inicijativa Otvoreni Balkan, po njemu, ima ambiciju da predstavlja dublji nivo integracije, ali kao i u slučaju nastanka i razvoja EU, ona sada jeste opterećena političkim pitanjima koje koče dalje integracije. Jedno od tih pitanje jeste nerešeno pitanje statusa Kosova i Metohije. „Svaki korak ka liberalizaciji je dobar, ali koja god od postojećih inicijativa da se pogleda može da se vidi da će politička pitanja da iskoče kao problem.“
Dimitrije Milić programski direktor Novi treći put, konsultant i redovni autor na Talas-u, Libekovom medijskom portalu govoreći o uticaju spoljnih sila na region primećuje da zapadni blok ima dominantan politički i ekonomski uticaj. U praksi taj uticaj najbolje se mogao videti tokom prethodne godine u svetlu rata u Ukrajini, zaključuje on.
-Prema podacima iz 2022. ekonomska razmena Srbije je najveća sa državama Zapada, potom sa Kinom i Rusijom“, napominje Milić i dodaje da je bez obzira na to ruski uticaj u Srbiji jak ponajviše u oblasti energenata i pitanja Kosova i Metohije.
Za ekonomistu Libeka Mihaila Gajića region Zapadnog Balkana, koji obuhvata oko 18 miliona stanovnika, ima više zajedničkih imenitelja nego stvari koje ga dele. Tu su zajednički izazovi kao što su pre svega visok nivo korupcije, slabi kapaciteti javnih uprava i problemi iz domena vladavine prava, koji zajedno utiču na niske stope investicija celog regiona, što ima posledičnu vezu sa niskim ekonomskim rastom i razvojem.
Pažnja panelista bila je posvećena i pitanjima odnosa Amerike i Kine, problemima na polju globalizacije i lanaca snabdevanja, cirkularne ekonomije, depopulacije i imigracije.
Foton Libek.org.rs
0 komentara