Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoja NALED

Prema podacima izveštaja Programa za zaštitu životne sredine UN, u domaćinstvima u Srbiji godišnje se baci 83 kilograma hrane po glavi stanovnika. 

To je devet kilograma više od svetskog proseka.

Kako bi se količine smanjile, na konferenciji „Recept za otpad od hrane“ koju su organizovali NALED, kompanija Eso Tron, uz podršku Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ, povodom završetka projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane“ istaknuto je da je potrebna edukacije svih korisnika i generatora otpada u sistemu; racionalnija nabavka namirnica u domaćinstvima, uvođenje olakšica za velike trgovinske namirnice u cilju doniranja robe koja je pred istekom roka.

Nedostaju znanje, volja i podsticajna sredstva

Istaknuto je i da su nedostatak podsticajnih sredstava, znanja i zainteresovanosti preduzeća i zdravstvenih ustanova tri glavne prepreke odgovornom upravljanju otpadom od hrane.To je iskazano mišljenju više od 80 procenata ispitanika koji dolaze upravo iz ovih sektora. Istraživanje o informisanosti velikih generatora otpada od hrane predstavljeno je na skupu i jedna od glavnih preporuka bila je uvođenje obaveze razdvajanja otpada za sve koji dnevno prave ili služe više od 50 obroka.

Otpad od  hrane čini 40 procenata komunalnog otpada 

– Podaci govore  da se godišnje generiše oko 2,95 miliona tona komunalnog otpada, od čega 40 procenata čini biootpad u koji ulazi i otpad od hrane. Sa sigurnošću znamo da je količina koja završava na deponijama izuzetno visoka i da će morati da se smanjuje, a ono što svi za početak treba da preuzmemo jesu mere prevencije, kako ne bismo bacali stvari koje su još uvek resurs i mogu se upotrebiti, kaže Sandra Dokić, pomoćnica ministra zaštite životne sredine.

Otpad od hrane baca se na deponije, hrane se životinje, a može da bude energent 

U Srbiji većina otpada od hrane i dalje najčešće završava na neadekvatnim deponijama. Potom se koristi za ishranu životinja, a zatim za kompostiranje. Korišćenje otpada u energetske svrhe i dalje se smatra najređim oblikom prerade i neiskorišćenim potencijalom.

– Obnovljivi izvori energije imaju sve važniju ulogu, a hrana je za njihovo dobijanje vredan resurs. U prethodnom periodu uspeli smo da animiramo veće ugostitelje i institucije i uz određene finansijske olakšice, koje smo omogućili, sakupili smo više od 1.300 tona otpada od hrane. Ovu količinu smo dalje predali na tretman za dobijanje biogasa, a istovremeno sprečili emitovanje više od 750 tona ugljen dioksida. Kada bi ovakva praksa postala redovna, zaustavili bismo truljenje organskih jedinjenja na deponijama, koja uzrokuju i do 300 požara godišnje, ukazuje Slobodan Krstović, direktor za održivi razvoja NALED.

Otpad od hrane je ekološki i ekonomski resurs

Istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS za potrebe projekta, pokazala je da se u gotovo svim preduzećima otpadno jestivo ulje predaje operateru, dok otpad od hrane odvaja 43 procenata preduzetnika.

– Otpad od hrane je jedan od najvećih tokova otpada na svetu i zato predstavlja izazov sa društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta. Ovakve izazove nemoguće je adresirati bez angažovanja javnog, privatnog i civilnog sektora – rekla je Zorica Bilić, nacionalna koordinatorka GIZ Otvorenog regionalnog fonda MMS.

Na skupu su predstavljene su smernice za inspektore, kako bi pre svega pomogli privrednicima i javnim ustanovama da postupaju odgovorno i prepoznaju nedozvoljene načine upravljanja otpadom od hrane.