Malih preduzeća “tim za basket”- do petoro zaposlenih, u Srbiji je više od 40.000 i deo su porodice mikro, malih i srednjih preduzeća (MSP) koja su kičma privrede ove zemlje regiona.

MSP čine 99 odsto srpske privrede, učestvuju u BDP s blizu 60 odsto, u njima radi više od 65 odsto svih zaposlenih.

Privredna postura je takva da mali trpe jače opterećenje i manje su “zaštićeni” u odnosu na velike kompanije.

Kako je istaknuto na konferenciji MSP 100EXPO održanoj nedavno u Nišu, u organizaciji Centra za visoke ekonomske studije (CEVES) srpski MSP-A sve više se žale – na umor.

Svojevrsni semafor, odnosno, MSP Barometar predstavljen na konferenciji- pregled ostvarenih inicijativa za poboljšanje poslovnog okruženja za MSP, u poslednjih godinu dana, pokazuje da su ostvareni neki od koraka unapred ali i da su potrebni jači podsticaji za rast i razvoj MSP-a.

Misliti najpre na male

Predstavnici CEVES-a  pojasnili su da je u Barometru fokus bio na četiri oblasti: podsticajnom okruženju, razvoju unutrašnjih kapaciteta MSP kroz tehnološku i zelenu transformaciju, polje obrazovanja i tržišta radne snage i pristupa finansiranju.

Kako je uočeno od 27 inicijativa podnetih pre godinu dana: za 16 nema nikakvog napretka, kod devet ima određenih pomaka, a dve su ispunjene. Najbolji učinak ostvaren je je u segmentu tržišta rada, a najslabiji je pristup u oblasti finansiranja i poslovnog okruženja za MSP.

Primera radi, Srbija je jedina zemlja u Evropi u kojoj izuzeće od poreza na dobit kada se reinvestra važi samo za velika preduzeća, a ne i za MSP.

Javne nabavke i poreski kredit

Poreski kredit je jedan od eklatantnih primera diskriminacija MSP u odnosu na velika preduzeća. Vraćanje člana Zakon o porezu na dobit pravnih lica omogućio bi ponovno korišćenje poreskog kredita za nabavku osnovnih sredstava, čime bi se  stimulisale investicije u nove mašine, opremu i uređaje…ukazano je na konferenciji i u Barometru.

I proces javnih nabavki je potrebno unaprediti kako bi se povećalo učešće MSP-a kroz uvođenje evropske prakse gde je  jedan od mehanizama podela nabavke na partije.

Trenutni prosek od 2,5 odsto prijave po javnoj nabavci je među najnižima u Evropi. 

Broj preduzeća koja se prijavljuju za javne nabavke je u konstantnom padu usled prekomernih administrativnih zahteva i visoke percepcije korupcije.

U oblasti zelene transformacije i digitalizacija koja su i dalje na početnom nivou vlada stanju status quo, bez većih promena.  Uočene su potrebe i mogućnosti da bi uz određene nove normative, kao na primer, izrada Zakon o poslovnoj infrastuktri i uvođenje novih, konkretnih mera  MSP-a bilo olakšano da postanu mali šampioni i izvoznici.

Pomaci na polju radne snage

Najbolji stub je obrazovanje i učenje kroz rad. Država je prepoznala problem nedostatka radne snage i intenzivno radi na rešavanju boljke srpske privrede – povezivanju visokog obrazovanja i privrede na širem nivou. 

Uz promene politike tržišta rada moraju se naći odgovori na izazove zadržavanja kadrova gde jedan od model može da budu poreska oslobađanja i slično.

Kako se moglo čuti, u Srbiji je u planu otvaranje 12 regionalnih trening centara za obuke, prekvalifikacije i dokvalifikacije. 

Tehnička škola u Valjevu je prva stekla status trening centra , očekuje se da će sledeća biti Tehnička škola u Požegi. Deo rešavanja problema nedostatka radnika u Srbiji, koji jednako muči i MSP i velike korporacije, jesu izmene Zakona o strancima i Zakona o zapošljavanju stranaca iz sedmog meseca 2023. godine kada je proces dobijanja radne i boravišne dozvole za strance skraćen na period do 15 dana, dok je ranije trajao duže od dva meseca.

CEVES je u u cilju objedinjavanja informacija važnih za MSP, donosioce odluka i donatore pokrenuo sajt MPS Kompas na kome se između ostalog nalazi i MSP Kompas Index- https://mspkompas.rs/ alat za interaktivno praćenje razvoja i konkurentnosti MSP kroz devet dimenzija u različitim sektorima.

A. Cvetićanin

Foto A. Jenkins/Unsplash