Srbija i njen inovacioni ekosistem zauzeli su 55. mesto na objavljenom Globalnom indeksu inovativnosti (GII) za 2022, što je za jedno mesto niže u odnosu na 2021. godinu. Po svojim inovacionim performansama, Srbija je lider u regionu, i među top 10 država, višeg srednjeg nivoa dohotka među kojima su i Kina, Brazil, Rusija, Turska, Rumunija…

GII rangira 132 države 

GII prati globalne trendove u inovacijama u 132 države i rangira ih prema inovacionim performansama. 

Ocenjuje se 81 indikator kroz dve kategorije – podrška i ulaganja u inovacije (kvalitet propisa, obrazovnog sistema, ulaganja u istraživanje i razvoj, razvijenost IT i opšte infrastrukture, ulaganja u inovatore i dr.), kao i rezultati inovacija (broj kreiranih aplikacija, patenata, vrednost izvoza IT usluga ).   https://www.wipo.int/global_innovation_index/en/2022/

– Globalni indeks inovativnosti, pored nekih nedostataka daje vrlo konkretne uvide u to šta bi trebalo da budu dalji prioriteti. Bolje stojimo među kriterijumima koji ocenjuju podršku inovacijama i ulaganje u inovacije nego u delu koji meri rezultate inoviranja.Važno je da jačamo saradnju nauke i privrede i lakši pristup inovatora finansiranju jer će to doneti rezultat i na strani novih i brojnijih inovativnih proizvoda. Prioritete smo prepoznali i na njima radimo u saradnji sa predstavnicima Vlade Republike Srbije kroz naš StarTech program koji finansira kompanija Filip Moris u Srbiji, a podržava razvoj inovacija i digitalnu transformaciju privrede Srbije – kaže Dušan Vasiljević, direktor za konkurentnosti i investicije u NALED-u.

Unapređenje veze nauke i privrede

Prema njegovim rečima, najviše prostora za unapređenje ima u domenu saradnje nauke i privrede, ulaganja privatnog sektora u istraživanje i razvoj, pristupa alternativnim izvorima finansiranja, kao i na polju razvoja klastera. 

NALED je predložio konkretne mere poput uspostavljanja online platforme koja bi povezivala nauku i privredu, izrade vodiča za primenu stipendiranih doktorata i modela akata kojim bi se regulisala zaštita intelektualne svojine u naučno istraživačkim organizacijama.

Crna Gora na 60.mestu 

Na listi evropskih zemalja Srbija je preskočila dva stepenika i sada zauzima 32. mesto od ukupno 39 zemalja, ali je i dalje ispod evropskog proseka. Među zemljama Zapadnog Balkana su i  Crna Gora koja zauzima 60. poziciju, Severna Makedonija na 66. mestu,  BiH (70) i Albanija (84). 

– Ključne snage Srbije, GII izdvaja ulaganja države po učeniku, broj ISO 14001 sertifikata, neto priliv stranih direktnih investicija, broj objavljenih naučnih članaka, kao i izvoz IKT i kreativnih usluga. Srbija još treba da radi na ulaganju u obrazovanje, softvere, privlačenju investicija globalnih korporacija i cele privrede u R&D i performansama univerziteta na globalnim listama – dodaje Vasiljević.

Inovatori finasijski prepušteni sebi

U Srbiji, devet od 10 inovativnih firmi se finansira iz sopstvenih sredstava, što u slučaju malih biznisa podrazumeva pozajmljivanje početnog kapitala od rodbine i prijatelja. Alternativni izvori finansiranja mogu biti rešenje, pa je zato važno regulisati grupno finansiranje, omogućiti direktno finansiranje od strane nebankarskih mikrofinansijskih institucija, kao i propisati pravo na poreski kredit poslovnim anđelima po osnovu investicionih ulaganja u inovativne subjekte. 

Šampion inovacija i ove godine je Švajcarska,  SAD su na drugom a Švedska na  trećem mesta, koje su zamenile, u odnosu na 2021.  Među top inovatorima su Britanija, Holandija, Južna Koreja, Singapur, Nemačka, Finska i Danska.

Foto M. Hopman/ Unsplash