Gužve na granicama nerviraju većinu ljudi, ali mogu pogodovati onima koji svesno žele da prenesu nedozvoljeno robu iz jedne u drugu državu. Međutim, dešava se da neko prekrši zakon jer nije dobro informisan o propisima šta je dozvoljeno da se prenese preko državne granice. To uključuje i ograničenja koja se odnose na iznos gotovine koja se može izneti iz Srbije ili uneti u našu zemlju. Nepoznavanje propisa može pretvoriti pošteno zarađen novac u pravu muku.

Poslednjih meseci iz dana u dan čitamo i slušamo o ogromnim gužvama na granicama zbog novih pravila ulaska u zemlje EU. Na granicama sa Hrvatskom i Mađarskom čeka se i do 15 sati, a najgore prolaze putnici u autobusima i vozači kamiona.

Mnogi putnici koji kao turisti ili zbog posla moraju da prelazi državne granice najviše razmišljaju upravo o tome kako da izbegnu velike gužve. Pored toga, proveravaju da li su poneli pasoš ili ličnu kartu koji su neophodni za prelazak u drugu državu. Podjednako je bitno da su njihova dokumenta važeća, jer u suprotnom mogu da učine prekršaj, piše u tekstu magazina Biznis i finansije https://bif.rs/2026/02/placanje-gotovinom-preko-drzavne-granice-muke-s-novcem/

Na primer, Zakonom o graničnoj kontroli predviđa se novčana kazna za prekršaj u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara ili kazna zatvora do 30 dana za fizičko lice ako pređe ili pokuša da pređe državnu granicu na graničnom prelazu, bez važeće putne ili druge isprave propisane za prelazak državne granice.

S druge strane, ima i onih kojima gužva na granici odgovara jer se nadaju da će zbog toga lakše uspeti da prenesu stvari koje nisu dozvoljene, bilo da je reč o organizovanom švercu ili pojedincima koji na taj način pokušavaju da steknu dodatni prihod.

Zamka pogrešnih informacija

Međutim, dešava se da neko prekrši zakon jer nije dobro informisan o propisima šta je dozvoljeno da se prenese preko državne granice. Ovakve informacije često se traže preko interneta, društvenih mreža ili od pojedinaca za koje se pretpostavlja da su dobro informisani. Ali, takve informacije često nisu pouzdane, jer ono što je dozvoljeno da se iznese iz jedne države može biti zabranjeno da se unese u drugu državu.

Iznošenje ili unošenje određenih predmeta preko državne granice može biti kvalifikovano kao krivično delo ili prekršaj, u zavisnosti od opasnosti koje može naneti društvu. Ovde ne govorimo o švercu predmeta kao što su oružje ili droga, niti o krijumčarenju ljudi preko državne granice, već o stvarima koje pojedinac legalno poseduje, a zabranjeno je da se one prenose iz države u državu.

Primer za to je neovlašćeno iznošenje i unošenje kulturnog dobra koje Krivični zakonik Republike Srbije propisuje kao krivično delo (Član 221a KZRS). Prema prvom stavu ovog člana, ko iznese ili izveze u inostranstvo ili unese u Srbiju kulturno dobro ili dobro koje uživa prethodnu zaštitu, bez prethodnog odobrenja nadležnog organa, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. U nekim slučajevima, umesto stroge zatvorske kazne može se izreći uslovna osuda.

Međutim, prema drugom stavu ovog člana, ako je u pitanju kulturno dobro od izuzetnog ili velikog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina jer ovo krivično delo može da se učini samo sa umišljajem.

Pošteno zarađen novac takođe se može pretvoriti u veliku muku ako njegov vlasnik prekrši zakon iz neznanja. Za očekivati je da građani koji su legalno zaradili svoj novac smatraju da njime mogu da raspolažu po sopstvenoj volji, uključujući i mogućnost da gotovinu prenesu preko državne granice. Ipak, ovakvo razmišljanje nije uvek u skladu sa onim što nalažu propisi, počev od toga koliko gotovine sme da primi lice koje se, na primer, bavi određenom prodajom.

Tako se Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma predviđa da lice koje se bavi prodajom robe i nepokretnosti ili vršenjem usluga u Republici Srbiji ne sme od stranke ili trećeg lica da primi gotov novac za njihovo plaćanje u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti. Ova zabrana važi bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana, već se navedeni novčani iznos mora uplatiti na račun otvoren kod banke. Isto ograničenje u pogledu iznosa važi i za fizičko lice koje prima gotov novac po osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Kršenje navedenog člana se kvalifikuje kao privredni prestup ili prekršaj u zavisnosti od toga ko je učinio radnju. Prvo, novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za privredni prestup pravno lice koje primi gotov novac za plaćanje robe i nepokretnosti ili usluga u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira da li se plaćanje vrši jednokratno ili u više međusobno povezanih gotovinskih transakcija (član 46. stav 1.). Pored toga, za isti privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 10.000 do 150.000 dinara kazniće se i odgovorno lice u pravnom licu.

Drugo, novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara kazniće se za prekršaj fizičko lice koje primi gotov novac na osnovu ugovora o zajmu ili ugovora o kupoprodaji nepokretnosti u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarskoj protivvrednosti, bez obzira na to da li se radi o jednoj ili više međusobno povezanih gotovinskih transakcija ili jednom ili više ugovora u periodu od godinu dana (član 46. stav 2.).

Prenošenje gotovine preko državne granice

Propisima je određeno i koliko gotovog novca sme da se iznese iz Republike Srbije ili unese u našu zemlju. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma svako fizičko lice koje prelazi državnu granicu i pri tom prenosi fizički prenosiva sredstva plaćanja u iznosu od 10.000 evra ili više u dinarima ili stranoj valuti, dužno je da to prijavi nadležnom carinskom organu. Ako to ne učini, fizičko lice čini prekršaj za koji je propisana kazna u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara. Takođe, ako prijava ne sadrži sve propisane podatke, fizičko lice će morati da plati kaznu u iznosu od 50.000 do 150.000 dinara.

Zakonom o deviznom poslovanju predviđa se da Narodna banka Srbije (NBS) propisuje bliže uslove za lične i fizičke prenose sredstava plaćanja u inostranstvo i iz inostranstva. Centralna banka je, između ostalog, propisala da svako fizičko lice, bilo da je rezidenti ili nerezident, može izneti iz Republike Srbije ili uneti u našu državu gotovinu do iznosa od 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Izuzetno, taj iznos može biti veći ako je fizičko lice kupilo dinare u stranoj banci, što dokazuje potvrdom iz te banke koju daje na uvid carinskom organu.

Pored novčanih kazni, koje su dosta visoke imajući u vidu prosečna primanja u Srbiji, fizičkom licu se može oduzeti gotov novac ako se izrekne zaštitna mera oduzimanja predmeta. Da to nije redak slučaj, ukazuju podaci da se tokom godine na državnoj granici privremeno oduzme značajna količina gotovog novca od lica koja prenese više gotovine od iznosa koji je dozvoljen propisima. U toj situaciji, pojedinac kome je oduzeta gotovina trebalo bi da konsultuje praksu naših sudova ali i Evropskog suda za ljudska prava, jer se praksa donekle razlikuje od pravnih propisa.

Foto Unsplash

Ivan Milić, docent na Pravnom fakultetu u Novom Sadu Biznis & finansije 240/241, decembar 2025/januar 2026.