Godišnja istraživanja o otvorenosti institucija izvršne i zakonodavne vlasti u BiH, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji redovno se sprovode od 2017, u okviru Regionalnog indeksa otvorenosti mreža nevladinih organizacija.  Mrežu čine Centar za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zašto ne? (Bosna i Hercegovina), Fondacija Metamorfozis (Severna Makedonija) i Partneri Srbija.

Šta je Regionalni indeks otvorenosti mreža NGO

Organizacija Partneri Srbija predstavila je 16.06. na konferenciji “Transparentno ka većoj odgovornosti institucija“  rezultate dva istraživanja. Otvorenost institucija izvršne i zakonodavne vlasti se sprovodi kroz četiri tematske oblasti: 

• transparentnost
• pristupačnost
• integritet
• učinkovitost.

Svaka od oblasti sadrži niz indikatora.

Severna Makedonija najbolje rangirana 

Rezultati ovogodišnjeg monitoringa pokazuju da je najbolje rangirana, kada je otvorenost u pitanju, Severna Makedonija sa 33.14 procenata ispunjenosti svih kriterijuma. Druga je Crna Gora, Srbija sa 26.74 procenata ispunjenih svih posmatranih indikatora je na trećem mestu po otvorenosti institucija, među četiri države regiona. Na začelju liste je Bosna i Hercegovina sa 21.31 procenta ispunjenosti indikatora.

Kada se posmatraju rezultati po vrstama institucija, situacija nije mnogo bolja.

Parlamenti u Srbiji duplo „zatvoreniji“od Parlamenta Crne Gore

Ukupna otvorenost kada se posmatraju svi parlamenti sve četiri države pokazuje da su dve skupštine (Narodna I Pokrajinska) u Srbiji najzatvorenije, ispunjavaju 43 procenata indikatora. Sledi BIH sa 46,25 procenata, a ispred su Severena Makedonija sa 72  i Crna Gora sa 85 procenata.

To govori da prvorangirana država ima skoro duplo otvoreniji parlament od poslednje.

U posmatranju otvorenosti vlada četiri države, Srbija opet zauzima poslednje mesto sa procentom od 38 procenata, dok prvoplasirana Vlada Severna Makedonija ima 82 procenata.

Sve države su prilično izjednačene kada se radi o ispunjenosti indikatora jer najlošije rangirana država, BiH, ispunjava 38 procenata, Srbija je ocenjena sa 37 procenata, dok najbolju ocenu ima Severna Makedonija, oko 58 procenata ispunjenosti indikatora.

Organi uprave u sve četiri zemlje najzatvoreniji

Organi uprave svih država su tradicionalno najzatvoreniji. U ovoj kategoriji Srbija ima najlošije rezultate, pa organi uprave iz uzorka zbirno ispunjavaju 31 procenat indikatora, dok najbolje rangirani, organi uprave Severne Makedonije ispunjavaju oko 42 procenata svih indikatora.

Neobjavljeni zapisnici, odsustvo finansijskih izveštaja

Ovi statistički podaci zapravo ne govore mnogo, dok se ne sagleda šta to državni organi ne ispunjavaju od standarda otvorenosti i transparentnosti. Na primer: ni republička ni pokrajinska Vlada Srbije ne objavljuju agende, zapisnike i transkripte sa sednica, kao ni dokumenta koja se na sednicama razmatraju. Sajtove obe institucije odlikuje potpuno odsustvo finansijskih planova i izveštaja, završnih računa i predloga budžeta.

U vreme kovida smanjen nivo transparentnosti javnih nabavki

Trend smanjenja nivoa transparentnosti pokazale su i analize javnih nabavki medicinske opreme i materijala tokom pandemije koronavirusa u Srbiji. Medicinske ustanove češće pribegavale pregovaračkim postupcima bez javnog poziva koji su manje transparentni, pozivajući se na hitnost situacije izazvane pandemijom. Česti su bili i postupci sa jednim ponuđačem, čak i situacijama kada je na tržištu postojao veći broj subjekata koji su mogli da daju ponudu naručiocima. Istraživanja su ukazala i na  čestu praksu zaključivanja okvirnih sporazuma, nakon kojih po pravilu sledi zaključenje ugovora o javnoj nabavci, po uslovima definisanim u sporazumu. 

Medicinske ustanove nisu adekvatno vršile ni analizu tržišta, pa su očigledne i razlike u cenama iste vrsta dobara nabavljanih od strane različitih ustanova, kao i razlike u procenjenim i ponuđenim, odnosno ugovorenim cenama.

Šta meri Regionalni indeks otvorenosti mreža NGO

• Princip transparentnosti podrazumeva da su organizacione informacije, budžet i postupak javnih nabavki javno dostupni i objavljeni. 
• Pristupačnost se odnosi na obezbeđivanje i poštovanje procedura za slobodan pristup informacijama, te poboljšanje dostupnosti informacija kroz mehanizam javnih rasprava i jačanje interakcije s građanima, kroz različite e-usluge, i digitalnu komunikaciju sa građanima. 
• Integritet obuhvata dostupnost mehanizama za prevenciju korupcije
• Učinkovitost se  odnosi na praćenje i evaluaciju politika koje sprovode institucije.

Konferencija je organizovana u okviru projekta “Tajnost u oblasti javnog zdravlja”, a uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju Nemačkog Maršalovog fonda SAD (BTD) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED). 

Na konferenciji su učestvovali: Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Nataša Petrović iz Balkanskog fonda za demokratiju, Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka Partnera Srbija, Milica Kovačević, programska direktorka Centra za demokratsku tranziciju (Crna Gora), Zoran Strika, novinar portala 021, Kristina Kalajdžić, istraživačica Partneri Srbija, Marina Mijatović iz organizacije Pravni skener, Katarina Baletić, novinarka Nove ekonomije, Damjan Ožegović, Transparency International BiH i Rade Panić, predstavnik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.