U Srbiji statistika o samohranim očevima još uvek se pretpostavlja. Podatke o starateljstvu, alimentaciji- sudovi ne evidentiraju, iako bi trebalo (sve podatke da razvrstavaju po polu). Centri za socijalni rad, takođe, nemaju ili ne objavljuju ovakve podatke. U popisu postoje podaci o jednoroditeljskim domaćinstvima i oko 76 procenata su bile žene, ali su to stari podaci. Još nema podataka iz poslednjeg popisa (2022.godine). Nadamo se da ćemo uskoro imati neki pregled, kaže Višnja Baćanović, iz Gender Knowledge Hub-a, organizacije ekspertkinja/arata specijalizovane za proizvodnju znanja o rodu.
Oni trenutno sprovode projekat TATAMATA koji za cilj ima sagledavanje pozicije oca u porodičnoj zajednici.
Kroz online ankete pokušaće da ukažu na fokus iskustva, uloge, stav, perspektivu i želje očeva, kao i na stav, perspektivu i iskustva majki, ali i ćerki i sinova, sa očevima i muškim partnerima.
-Projekat je počeo u septembru i traje do kraja godine. Verujemo da ćemo uspeti da skrenemo pažnju na podelu odgovornosti i uloga u roditeljstvu.
Raspolažu s podacima iz medija kao, na primer, da je samo 327 očeva u 2022. godini koristilo zakonsku mogućnost odsustva s posla radi nege bebe.
-Ako se uzme da je broj živorođene dece oko 40.000 to znači da je manje od jednog procenta očeva iskoristilo ovo pravo, ilustruje ona.
Postoji uverenje da je bebama potrebnija majka, zbog dojenja, što je svakako donekle tačno, ali to ne znači sve vreme i ne znači samo majka. Imajući u vidu socijalne, a ne samo biološke aspekte, i za bebe i za mame i za očeve je važno da budu sa bebama.
Na pitanje kakva je situacija u regionu, da li i dalje dominira patrijarhalni model po kome je uloga oca „čvrsta“ i s ograničenim kapacitetom za promene, ona kaže da je projekat postavljen samo u Srbiji.
-Nemamo iskustva, ali odlično pitanje i pokušaćemo da pribavimo podatke u toku trajanja projekta kakvo je stanje u regionu.
Ideja je da se projektom Tatamata istraže načini promena dominantnog modela roditeljstva.
-Verujemo da je briga o drugima suština razlika između muškaraca i žena. Da iako je delimično biološki uslovljena ona je konstrukt, povezan sa gomilama drugih. Od toga ko treba i može da radi i zarađuje puno, do toga ko šta zna, može da uradi i nauči; kome je šta prioritet, ko je odgovoran za sreću drugih, na primer dece.
Kako onda danas izleda kroki tatamate u Srbiji?
-Tatamata brine o drugima. Ne samo da izvrši, nego i da osmisli akciju. Otac koji zna da vreme posvećeno porodici ne znači da je „papučar“ ili „ženski petko“. Osoba koja zna da su takvi termini i koncepti pogubni za sve prave tatamate.
Projekat Tatamata pokreće mnoštvo pitanja i traži odgovore među ispitanicima koji su očevi i majke različitih generacija. Stavovi po ovom pitanju istražuju se i među LGBTIK populacijom, ali se razmatraju i stavovi žena i muškaraca sa invaliditetom, kao i romske zajednice. Ispitanici su i mladi koji još nisu u ulozi roditelja.
Projekat se realizuje uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ Kuća rodnih znanja i politika.
A. Cvetićanin
Foto Unsplash
0 komentara