U novom istraživanju Erste Grupe o globalnim ekonomskim perspektivama za drugi kvartal 2022. deo se odnosi na zemlje CIE: Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija.

Posle ruske invazije na Ukrajinu, stručnjaci Erste Grupe snizili su prognoze u pogledu rasta i povisili prognoze u pogledu inflacije za ove zemlje. Iako su direktne trgovinske veze sa Rusijom, Ukrajinom i Belorusijom generalno na niskom nivou (blizu ili ispod šest procenata ukupnog uvoza/izvoza), region je u velikoj meri zavisan od uvoza ruskog gasa i nafte. 

Energetska zavisnost

Iz Rusije se uvozi više od 80 procenata ukupnog gasa u Poljskoj, Slovačkoj i Srbiji, i tek nešto manje u Sloveniji i Mađarskoj. Rumunija je izuzetak, s obzirom na to da ima snažnu lokalnu proizvodnju, koja pokriva oko 70 procenata njenih ukupnih potreba. 

Postoje i drugi potencijalni problemi koji bi mogli nastati zbog indirektnih trgovinskih veza i posebnih proizvoda. To se odnosi na primarne proizvode kao što su metali ili energenti koji su posebno važni kao inputi u energetski intenzivnim sektorima, ali i na lance nabavke za proizvodnju automobila koji već osećaju efekte nedostupnosti kablova iz Ukrajine, navodi se u saopštenju  Erste Grupe. 

Indeks potrošačkih cena 9,4 procenata u odnosu na 4,5 u 2021.

Takođe, Rusija i Ukrajina su među najvećim svetskim proizvođačima u oblasti poljoprivrede i hrane. Ukoliko ovogodišnja berba bude ometena ratom i sankcijama, pritisak na globalne cene hrane dodatno će se intenzivirati.

Dok su stručnjaci Erste Grupe u prethodnom kvartalu očekivali da će inflacija dostići vrhunac u prvom kvartalu i da će opasti u drugoj polovini godine, zahvaljujući sporijem rastu cena hrane i snažnom baznom efektu cena goriva, ruska invazija na Ukrajinu je promenila tok.

Rat je uticao da cene primarnih proizvoda dostignu nove rekordne nivoe, sa malim izgledima za potpuni povratak na ranije nivoe, u srednjoročnom periodu. U 2022, stručnjaci Erste Grupe očekuju da će indeks potrošačkih cena u CIE iznositi u proseku 9,4 procenata u odnosu na 4,5 procenata u 2021.

U 2023. godini, očekuje se da će se prosečna inflacija u CIE donekle ublažiti, ali i ostati povišena na nivou od 6,2% i iznad cilja u svim zemljama CIE.

Privredni rast u regionu tri procenta

Neizvesnost i visoka inflacija odraziće se negativno na potrošnju domaćinstava i investicije, što će dodatno pogoršati direktni i indirektni uticaj rata i sankcija na trgovinu, kao i već postojeće nestašice duž lanca nabavke. Rast u CIE8 (Srbija, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Rumunija, Slovačka i Slovenija) bi ove godine trebalo da iznosi u proseku tri procenta. Kada se situacija poboljša, rast BDP-a bi mogao da se ubrza do u proseku 4,1% 2023. godine, uz podršku i Next Generation EU fondova.

Negativni rizici po ekonomiju globalno

Kako se navodi na globalnom nivou neizvesnost izazvana ratom u Ukrajini, nagli porast cena primarnih proizvoda i pogoršanje problema u lancu nabavke, negativno se odražavaju na ekonomsku perspektivu.

Istovremeno, inflatorni rizici drastično su se povećali. Američke Federalne rezerve obećale su brže pooštravanje monetarne politike, dok će Evropska centralna banka  postepeno normalizovati monetarnu politiku. 

Ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ponovo ubrza u prvom kvartalu zbog održivih koraka u pravcu ponovnog otvaranja. Međutim, rat u Ukrajini sada donosi negativne rizike po ekonomiju. Cene primarnih proizvoda povećale su se širom sveta, s obzirom na to da su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane. 

Smanjena privatna potrošnja

Veće cene mogle bi da smanje privatnu potrošnju, a svako novo pogoršanje problema u lancima nabavke utiče na prerađivački sektor. Istovremeno, intenzivirani su i rizici koji se odnose na povećanje ovogodišnje inflacije.

Dalje kretanje ekonomskih trendova i inflacije zavisiće od rata i tenzija između Rusije i Zapada u narednom periodu. U SAD-u ekonomski oporavak je već više uznapredovao, a tržište rada je zabeležilo snažan rast zaposlenosti. I tu stručnjaci Erste Grupe očekuju da će ekonomija biti pogođena visokom inflacijom i rastom kamatnih stopa. Doći će verovatno i do usporavanja rasta cena na tržištu nekretnina.

Kada je o valutama reč, rat je doveo do intenzivnijeg ulaganja u bezbedne investicije i porasta vrednosti američkog dolara i švajcarskog franka u odnosu na evro. Osnovni podaci ukazuju na slabiji USD i CHF u narednim kvartalima. Cena zlata je porasla zahvaljujući održivo negativnim realnim prinosima.

Ekonomska perspektiva evrozone

Zahvaljujući merama održivog ponovnog otvaranja koje su preduzele mnoge zemlje i vidljivom ublažavanju nestašica u lancima nabavke, ekonomski rast u evrozoni trebalo je da se ubrza u prvom kvartalu godine. Međutim, izbijanje rata, nažalost, predstavlja još jedan negativni rizik po ekonomsku projekciju. Rat je izazvao povećanje cena skoro svih primarnih proizvoda širom sveta, jer su Rusija i Ukrajina globalno važni izvoznici fosilnih energenata, metala i hrane. 

Stručnjaci Erste Grupe očekuju da će znatno povećanje cena energije u tekućoj godini uticati na smanjenje privatne potrošnje i kapitalnih rashoda preduzeća. Međutim, mnoge zemlje će izdvojiti velika sredstva kako bi olakšale teret potrošačima i kompanijama. S obzirom na brzo povećanje poreskih prihoda i carina na energente, zahvaljujući ovim sredstvima efekat po javne budžete bi trebalo da bude relativno mali.

Ponovo problemi u lancima nabavke 

 Među ostalim rizicima po ekonomiju, tu su i novi problemi sa lancima nabavke prouzrokovani ratom u Ukrajini i dalekosežnim ekonomskim sankcijama protiv Rusije. Lanci nabavke mogu biti dodatno ugroženi novim merama izolacije u Kini. 

S druge strane, tekući oporavak uslužnog sektora nakon pandemije trebalo bi da obezbedi značajan podstrek za ekonomiju evrozone. Pored toga, rast u 2022. godini dobiće značajnu podršku iz fonda EU za oporavak. Vlasti će se takođe postarati da se investicije u proširenje obnovljivih izvora energije i povećanje energetske efikasnosti ubrzaju i pojednostave. 

Zbog značajnog porasta cena energenata, Erste Grupa revidirala je projekciju inflacije za 2022. godinu naviše na 6,1 procenata. To je delom i rezultat ubrzanog rasta zarada koji se očekuje. Na nivou od 2,2%, postoji rizik da će ova projekcija za 2023. biti premašena, s obzirom na trenutno okruženje.