„Večni život”, treća zbirka poezije Milice Špadijer, objavljena je u izdanju Kontrast izdavaštva i donosi završnicu pesničke trilogije započete knjigama „Šar-planina” i „Novo groblje”.
Pesnički put Milice Špadijer započinje veoma lično, kroz stvarna mesta i njihova pounutarnjena značenja, da bi u „Večnom životu” stigao do najopštijeg, odnosno večnog.
Prethodne zbirke nosile su nazive stvarnih mesta, ali i njihovih pounutarnjenih predstava i značenja. „Večni život” takođe je i mesto i odredište, ali pre svega označava ono što će doći kad vremena više ne bude. Zato je možda najtačnije reći da je „Večni život” – odluka.
Ako su smrt i vaskrsenje bile teme „Novog groblja”, tema ove knjige je život. U središtu zbirke je pitanje šta znači biti živ, čemu ovaj život služi i kako se čovekova opredeljenja u njemu odražavaju na večnost.
Kada „Večni život” otvara kolektivne i bolne teme, one se pojavljuju kroz konkretne ljude, mesta, prizore i sećanja. Milica Špadijer polazi od uverenja da se kolektivno mora predstaviti kao lično – bilo kroz lik s kojim se čitalac može identifikovati, bilo kroz sopstveno iskustvo.
Posebno mesto u knjizi zauzima pojam „saobraženja”, koji Živojin Rakočević u pogovoru ističe kao jedan od ključeva za razumevanje poetike Milice Špadijer. Rakočević govori o pesničkoj zrelosti i metafizičkoj zaokruženosti zbirke, ističući da je „u ovoj zbirci srpska literatura dobila nekoliko antologijskih pesama”.
-Milici Špadijer dogodilo se čudo jedne reči, a ta reč je – saobraženje, piše Rakočević, prepoznajući u tom pojmu princip koji povezuje lično i kolektivno, život i smrt, svakodnevno i večno.
Foto Mihajlo Savić
0 komentara