Cena zlata je ponovo dostigla istorijski maksimum, premašivši 2.100 evra za uncu (31.10 grama). 

Globalna kriza, ratovi, inflacija i opšta nesigurnost prouzrokovali su skok tražnje za plemenitim metalom. Centralne banke povećavaju svoje rezerve zlata kao čuvara vrednosti, a u poslednje vreme i sve više građana odlučuje da na ovaj način zaštiti svoju imovinu. Na duže staze, i da zaradi. Svako ko se odluči da investira u zlato, pre kupovine prvog grama trebalo bi da se pridržava ovih pet osnovnih saveta stručnjaka za ulaganja u investiciono zlato.

Zlato je dugoročna investicija 

Stručnjaci kažu da nema dileme da zlato donosi zaradu, ali upozoravaju – ne preko noći. Investicija u žuti metal je, poručuju, za one koji su strpljivi i neće svaki dan proveravati koja je cena na berzi, da li je pala ili skočila.

Prvu zlatnu pločicu berzanski analitičar Branislav Jorgić kupio je od prve plate pre skoro tri decenije. Cena je tada bila 400 dolara za uncu, a danas je unca zlata kako kaže, 2.330 dolara. Kako svoje zlatne pločice nije morao da potroši, one su “porasle”, kao i unuci koji će ih naslediti. 

– Ulaganje u zlato je dugoročna investicija, pet godina pa naviše. Osnovni motiv investiranja u zlato je čuvanje vrednosti imovine. Jedini prihod kod investicionog zlata je kapitalna dobit odnosno rast cene zlata. Dodatnih prihoda, poput kamate ili dividende nema. Statistički gledano cena zlata je čuvala kupovnu moć, a naročito je rasla u vreme ekonomskih kriza ili značajnih ratnih sukoba. A istorijski gledano, zbog čestih ratnih i ekonomskih kriza na teritoriji Srbije, sklonost građana za investiranje u zlato je vrlo visoka, kaže Jorgić i dodaje da je investiranje u zlato oblik štednje za sigurnost u starijem dobu i nije pogodno za kratkoročne špekulacije. U njega investiraju i građani, investicioni i penzioni fondovi, pa i države. 

Georgi Hristov iz kompanije Tavex zlato&srebro kaže da je investiciono zlato spas od inflacije, da će uvek sačuvati vrednost ušteđevine.

Jedna veća poluga isplativija od više manjih

Jorgić podvlači da su investiciona sredstva samo ona koja preostanu nakon podmirenja svih tekućih životnih potreba. Kako kaže, strategija za građane bi trebalo da bude takva da prvo definišu iznos sredstava za investiranje. 

Ukoliko investitor ima više novca za ulaganje, poželjno je da napravi disperziju ulaganja u smislu da osim zlata deo sredstava uloži u obveznice, akcije ili bankarske depozite.

Georgi Hristov preporučuje da taj odnos bude takav da svako drži od 15 do 30 odsto svog investicionog portfolija u investicionom zlatu. 

– Kada se odlučite da investirate u zlato, pre svega je važno sa koliko novca raspolažete i u kom roku nameravate da ga unovčite. Ako recimo kupujete investiciono zlato za 5.000 evra, a ne očekujete da će vam ubrzo zatrebati novac, preporučio bih veće proizvode, zato što je kod njih marža manja i dobićete više zlata, za isti novac. Ako očekujete da će vam novac ubrzo zatrebati, predlažem kupovinu manjih proizvoda, koje možete lako da prodate i izbegnete situaciju prodaje poluge od 100 grama a potrebno vam je 300 evra  – kaže Hristov i dodaje da najmanja poluga od grama košta 75 evra, dok poluga od 100 grama iznosi oko 6.700 evra. Kako objašnjava, troškovi izrade, pakovanje, logistika, carina su isti bez obzira na gramažu da se manji proizvodi prodaju sa većom maržom. 

Kupovati kod proverenih trgovaca

Kako Georgi Hristov kaže, zlato treba kupovati isključivo od trgovaca koji su direktni partneri livnice, što je sigurnost da je kupljen pravi proizvod. Još bolje ako je trgovac međunarodni igrač.

– Već nekoliko godina ne važi zakon da svaki uvoznik investicionog zlata mora da prosledi svu uvezenu količinu na proveru u državnu instituciju, koja posle provere zaključuje da li je uvezeno zlato ispravno. Sada je jedina kontrola kod uvoza investicionog zlata posedovanje uvozne dozvole iz Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine. Čak i da se dogodi neka carinska provera, carinici nisu toliko iskusni da bi mogli da prepoznaju da li su proizvodi od zlata pravi ili ne, zato je važno da kupci budu obazrivi,upozorava Hristov i kaže da treba proveriti kako trgovac posluje, da li su mu cene ažurne prema berzi, da li je sve kako je navedeno na sajtu, ima li skrivenih troškova. 

Prema rečima našeg sagovornika, nikako ne bi trebalo kupovati investiciono zlato sa sajtova za prodaju ili od fizičkih lica, kao ni u zlatarama koje imaju previsoke marže jer im to nije osnovna delatnost. 

– U Srbiji je aktuelna nekorektna praksa da trgovci otkupljuju samo proizvode koje su sami prodali, a čak ima trgovaca koji ni tada ne garantuju otkup. U svetu tržište ne funkcioniše tako i verujem da će se to promeniti i ovde. Cilj investicionog zlata je da je fizički kod vas i da ste kupili likvidan proizvod, koji biste mogli da prodate svuda u svetu, ne samo u Srbiji, objašnjava Hristov. 

Nakit ne zamenjuje investiciono zlato

Mnogo je građana koji kupuju nakit kao investiciju, ali naši sagovornici kažu da je razlika velika.

– Investiciono zlato je zlato standardnog kvaliteta i oblika. Kvalitet je 24 karata i 999,9 čistoće, a oblik je u vidu zlatne pločice ili zlatne poluge. Standardizovan oblik i kvalitet povećava likvidnost, tj. utrživosti na sekundarnom trgovanju sa zlatom. Nakit se ne smatra investicionim zlatom upravo zato što nema standardni kvalitet i oblik, kaže Jorgić, a Hristov dodaje i da je investiciono zlato oslobođeno PDV-a, kao i da su marže kod nakita izuzetno visoke.

– Takozvani trošak „izrade“ često je u iznosu 100-300 odsto što značajno povećava cenu nakita. Treba dodati i 20 odsto PDV. Tako je prsten od 14 karata, težak pet grama znatno skuplji od zlatne poluge od pet grama, od 24 karata, objašnjava naš sagovornik.