Kina više nije percipirana kao svetska “fabrika”. Dve trećine evropskih kompanija namerava da iseli poslovne aktivnosti u druge zemlje. Kao alternative najavljuju se Indija, Japan, Singapur i Južna Koreja, pokazuje nova studia međunarodne konsultantske kuće Horváth. Dokument se zasniva na intervjuu sa 150 top menadžera kompanija iz Nemačke, Francuske, Italije, Poljske, Španije i Velike Britanije, sa godišnjim prometom većim od 200 miliona evra.

Nova strategija EU kompanija “lokalno za lokalno”

Trgovinske barijere, sankcije, efekti mera predostrožnosti protiv virusa korona, samo su neki od rizika koji nastaju usled međunarodne povezanosti i zavisnosti. Kako bi ublažile njihov negativan uticaj, kompanije se sve više okreću regionalnoj diverzifikaciji i strategiji “lokalno za lokalno”, koja podrazumeva da se proces od proizvodnje do prodaje obavlja unutar jednog tržišta. Na ovaj način sve više se posmatra i Kina, o čemu svedoči i premeštanje aktivnosti kompanija u druge zemlje i regione.

Analiza konsultantske kuće Horváth

-Lokalizacija celokupnog procesa od proizvodnje do prodaje potrebna je kako bi se logistički proces uprostio i pojednostavio, na šta ukazuju i odgovori anketiranih top menadžera. Kompanije se, kao i u prethodnom periodu, i dalje uglavnom fokusiraju na Evropu, Aziju i Severnu Ameriku, smatrajući ova tri kontinenta svojim najvažnijim tržištima, kako za prodaju, tako i za nabavku. One koje žele da iskoriste novi tržišni potencijal prvenstveno su usmerene na Evropu. Ipak, Azija se i dalje doživljava kao ključni pokretač rasta, kaže Maria Boldor iz Horvátha.

Da će u naredne tri godine doći do rastuće polarizacije između političkih sistema, a u skladu sa tim, i do kreiranja novih trgovinskih blokova i povećanja konkurencije između privrednih oblasti i saveza, smatra čak 85 odsto ispitanika istraživanja.

-Ispitani top menadžeri očekuju da će formiranje „konkurentnih“ političkih sistema uticati na poslovne aktivnosti kompanija. Dugoročno, to bi moglo dovesti do nove blokovske podele i promene funkcionisanja  trgovine, a možemo da očekujemo i dalje širenje zona slobodne trgovine među zapadno orijentisanim državama”, dodaje Boldor.

U studiji se navodi da bi rezultate ankete trebalo posmatrati sa dozom rezerve, jer političke diskusije trenutno dominiraju nad čisto trgovinskim pitanjima. U prilog tome govori i sadašnja situacija sa energetskom krizom, koja potvrđuje da kratkoročna razmatranja i dalje imaju prednost nad planovima za dugoročnu održivost.

Foto M.Turcnu