Tekst preuzet s portala Progressive Magazin

Uporedo sa nadom da je pandemija iza nas, postaje očigledno javljanje nekoliko trendova, ne samo u Adriatic regionu, već i širom Evrope, koji su u vezi sa višekanalnošću, privatnim robnim markama i diskonterima.

Kako navodi NielsenIQ (NIQ), potrošači u regionu su reagovali povećanom potrošnjom privatnih robnih marki i češćom kupovinom u diskontima, trudeći se da prilagode svoje potrošačke navike, a istovremeno pokušavajući da obim njihove potrošnje ostane na istom nivou. http://progressivemagazin.rs/online/nielseniq-potrosacki-trendovi-2023-potrosnja-u-srbiji-raste-uprkos-inflatornim-pritiscima/

Razlike među zemljama regiona

Iako potrošači usled inflatornih pritisaka preispituju kako i gde troše svoj budžet, što deluje da se nastavlja i u 2023. uprkos očekivanjima da će se rast inflacije stabilizovati, takođe vidimo i neke razlike između samih zemalja Adriatic regiona. Na primer, Srbija zadržava pozitivan volumenski rast, dok Hrvatska i Slovenija beleže gotovo ravne volumenske stope rasta. Ipak, kada se posmatra ceo Adriatic region, stope volumenskog rasta su značajno više nego u ostatku Evrope, gde su većinom negativne.

Slovenija trenutno ima najveći udeo privatnih robnih marki u celoj istočnoj Evropi, kada je reč o FMCG sektoru (33%), dok u celom Adriatic regionu PL raste mnogo brže nego brendirani proizvodi

-Potrošači u našem regionu su se u velikoj meri orijentisali prema zadržavanju svojih kupovnih navika i potrošnje kada je reč o kupovini prehrambenih proizvoda i uopšte kućnih potrepština, pri čemu su njihovo glavno rešenje kada je reč o njihovom budžetu i borbi sa inflatornim pritiscima postali diskonteri. PL-ovi i diskonteri sada privlače dosta širu ciljnu grupu, koja uključuje i potrošače sa većom kupovnom moći”, ističe Miroslav Tasic, NIQ Adriatics Market Leader.

Srbija beleži volumenski rast

Sveukupno, Srbija je zabeležila volumenski rast i u četvrtom kvartalu i u celoj 2022. godini. U poređenju sa drugim tržištima Adratic regiona, deluje da je populacija nešto optimističnija i ne odustaje od svojih potrošačkih navika tako lako, posebno kada se radi o hrani. Samo u četvrtom kvartalu, ukupna FMCG prodaja povećana je za 23,5% kada je reč o vrednosti i 1,6% kada se radi o volumenu. Ako pogledamo kategorije hrane i drogerijske kategorije odvojeno, obe su zabeležile rast vrednosne prodaje, ali su prehrambene kategorije imale više stope rasta.

Prehrambene kategorije

Prehrambene kategorije sa najvećom vrednošću prodaje u četvrtom kvartalu su pivo, mesni proizvodi spremni za jelo, gazirani sokovi, mlevena kafa i biskviti. Ove kategorije su bile vodeće i tokom cele 2022. godine. Od navedenih kategorija, najveći cenovni skok od 36% su imali biskviti, a sve kategorije su zabeležile volumenski rast. Ako pogledamo sve prehrambene kategorije u Srbiji, najveći skok cena je zabeležen kod svežeg mleka (59%) i prehrambenih konzervanasa (53%) u četvrtom kvartalu. U celoj 2022, prehrambeni konzervansi su imali cenovni skok veći od 50%, a prate ih margarin i prašak za pecivo sa više od 30%.

Neprehrambene kategorije

Među neprehrambenim kategorijama u 2022, toalet papir, deterdženti za veš, pelene za bebe, omekšivači i parfemi su se istakli kao ‘najčvršći’ kada je reč o vrednosti. Toalet papir i parfemi su zadržali svoj volumenski rast. Ovde je interesantno napomenuti da su dezodoransi rasli više od 10% volumenski u četvrtom kvartalu, dok su ostale tri vodeće drogerijske kategorije zabeležile kvantitativni pad. Najveći rast cena u celom drogerijskom segmentu imale su kategorije sredstava za poliranje/zaštitu od mrlja – 63%, sredstva za deratizaciju 52%, oprema za čišćenje prašine 48%. Oprema za čišćenje prašine je kategorija koja je zabeležila povećanje cene za 76% u celoj 2022. godini, dok je cena toalet papira ‘skočila’ za više od 30%.

Svi kanali sem hipermarketa zabeležili rast vrednosti prodaje

U Srbiji, hipermarketi su zabeležili pad od -0,3% u poslednjem kvartalu i -5,6% na godišnjem nivou, što proizilazi iz činjenice da ih je brojčano manje, a uočen je i trend smanjenja prodajnih površina ovog kanala prodaje, što je neke navelo da se prebace na druge tipove kanala prodaje. Svi drugi trgovinski formati zabeležili su rast vrednosti prodaje. Najveći rast, kada je u pitanju vrednost prodaje, zabeležili su diskonteri – ovaj kanal je imao vrednosni rast od 45% u četvrtom kvartalu u odnosu na godinu pre, a slede kiosci sa rastom od 39%.

Vodeći proizvođači rasli po većoj stopi od cele FMCG industrije

Top 10 proizvođača u Srbiji raste po većoj stopi od celokupne FMCG industrije, 23% u četvrtom kvartalu, dok se, sa druge strane, privatne robne marke ističu sa rastom većim od 35%. Udeo privatnih robnih marki u Srbiji je 12% i porastao je za 1,2 procentna poena u odnosu na prethodnu godinu, što pokazuje orijentaciju potrošača ka diskonterima, ali i zadovoljstvo kvalitetom privatnih brendova širom maloprodajne scene.

U Hrvatskoj obim prodaje zadržao isti nivo, vrednost prodaje rasla

Rast nominalne vrednosti FMCG industrije u Hrvatskoj u četvrtom kvartalu iznosio je 17,7%, a ukupno u 2022. godini 12%. Obim prodaje je zadržao skoro isti nivo, sa blagim rastom od 0,1% u četvrtom kvartalu i neznatnim padom od -0,1% na godišnjem nivou. I prehrambene i neprehrambene kategorije zabeležile su povećanje vrednosti prodaje, u čemu značajno prednjače prehrambene kategorije.

Prehrambene kategorije

Sledeće prehrambene kategorije zabeležile su najveću vrednost prodaje u Hrvatskoj tokom četvrtog kvartala 2022: rashlađeno sirovo meso, mesni proizvodi spremni za jelo, pivo, sir i mleko. Ove kategorije bile su vodeće tokom cele 2022. godine, uz izuzetak piva koje je zauzelo drugu poziciju. Od navedenih kategorija, najveći skok cene u četvrtom kvartalu zabeležio je sir (30%), dok je pivo zabeležilo količinski rast od čak 9%. Ukoliko gledamo sve prehrambene kategorije u Hrvatskoj, najveći skok cene u četvrtom kvartalu zabeležila su jaja (45%), fankfurter viršle (33%) i mlečni namazi (30%), a u celoj 2022. šećer (32%), jestiva ulja (30%) i mleko (27%).

Neprehrambene kategorije

Kada se radi o neprehrambenim kategorijama, u četvrtom kvartalu kao najprodavaniji po vrednosti izdvojili su se toalet papir, deterdženti za veš, dezodoransi, gelovi za tuširanje i kuhinjski ubrusi. Toalet papir, dezodoransi i gelovi za tuširanje su zadržali kvantitativni rast, pri čemu je kategorija gelova za tuširanje u četvrtom kvartalu porasla za više od 9%. Najveći rast cena u celom segmentu drogerijskih kategorija zabeležen je u kategorijama proizvoda za negu kože očiju (50%), a slede omekšivači za veš i toalet papir (po 20%). Oprema za čišćenje prašine je kategorija koja je zabeležila najveći rast cene na godišnjem nivou (60%).

Supermarketi zabeležili najveći rast

Svi kanali su zabeležili rast vrednosne prodaje. Supermarketi su imali najveći rast od 21% na kvartalnom nivou i 16% na godišnjem nivou, dok su male prehrambene prodavnice zabeležile najmanju stopu rasta.

Top 10 proizvođača rasla po nižoj stopi od ukupne FMCG industrije

Kada je vrednost prodaje u pitanju, top 10 proizvođača su rasla po nešto nižoj stopi od celokupne FMCG industrije u četvrtom kvartalu, ali se izdvajaju privatne robne marke sa rastom većim od 20%. Udeo privatnih robnih marki u Hrvatskoj iznosi 21% i porastao je za 1,1% u odnosu na 2021. godinu.

U Sloveniji najniži rast nominalne vrednosti FMCG industrije

Slovenija ima najniži rast nominalne vrednosti FMCG industrije u poređenju sa druge dve navedene zemlje regiona. Nominalni rast u četvrtom kvartalu bio je 15%, a sveukupno u 2022. godini 9%. Količinska prodaja je zadržala gotovo nepromenjen trend, uz neznatni pad od 0,4% u kalendarskoj godini.

Prehrambene kategorije

Sledeće prehrambene kategorije su zabeležile najveću vrednost prodaje u Sloveniji tokom četvrtog kvartala: rashlađeni mesni proizvodi, čokoladni proizvodi, pivo, sir i rashlađeno sirovo meso. Tokom 2022, pivo je zauzelo prvo mesto među najprodavanijim kategorijama, a najveći skok cene u četvrtom kvartalu od 24% zabeležila je kategorija sira. Ako se gledaju sve prehrambene kategorije u Sloveniji, najveći skok cene u četvrtom kvartalu zabeležio je šećer (49%), slede jestiva ulja (34%) i mleko (33%), dok je u celoj 2022. godini prednjačila kategorija jestivih ulja sa rastom cene od 27%.

Neprehrambene kategorije

Kada je reč o neprehrambenim kategorijama, u četvrtom kvartalu su se kao najprodavaniji po vrednosti izdvojili: papirna galanterija, deterdženti za veš, proizvodi za pranje posuđa, sredstva za negu lica i dezodoransi. Papirna galanterija, proizvodi za negu lica i dezodoransi zadržali su količinski rast, pri čemu su proizvodi za negu lica i dezodoransi u četvrtom kvartalu količinski porasli za 9%, uprkos velikom rastu cena. Najveći rast cena na kvartalnom nivou u celom neprehrambenom segmentu imala je kategorija insekticida (49%), a sledi toalet papir (31%).

Svi maloprodajni kanali zabeležili rast

Svi maloprodajni kanali u Sloveniji su zabeležili rast vrednosti prodaje. Posebno se ističu hipermarketi i drogerije sa stopom rasta vrednosne prodaje od 22% po kvartalu, dok najnižu stopu rasta imaju velike, male i srednje prehrambene prodavnice.

Udeo privatnih robnih marki je u Sloveniji bio 33% i beleži kontinuirani rast sa stopom rasta od 22%.

-Sve u svemu, ako jednostavno pogledamo brojke, možemo uočiti pozitivan rast ili skok u potrošnji. “Glavni faktor koji tome doprinosi je nastavak rata u Ukrajini i priliv izbeglica u Adriatic region. Osim toga, pandemija je stvorila nove potrošačke navike koje su tu da ostanu: veća potrošnja u domaćinstvu, češća priprema i konzumacija hrane kod kuće, rad od kuće i sveukupno provođenje više vremena u konzumaciji proizvoda kod kuće, ali i češće korišćenje usluga kućne dostave. Ne postoji novi segment ‘Omni kupca’, to su isti profili kupaca koji ne samo da traže informacije od kuće, već i kupuju od kuće, a toga ćemo uskoro videti sve više u našem regionu”, zaključuje Tasić. 

Foto O.Melis/Unsplash