Posle deceniju rada na Nacrtu, u Srbiji je usvojen Zakon o socijalnom preduzetništvu. Time je dat pravni okvir za sektor sa oko 500 preduzeća.

Zakon predstavlja jedno od najnaprednijih zakonskih rešenja za sektor socijalnog preduzetništva u Evropi.

Solidarna ekonomija

Socijalna preduzeća imaju obavezu da dobit reinvestiraju ili vrate u zajednicu.

– Cilj ovog zakona je da definiše pojam solidarne ekonomije i uslove za sticanje statusa socijalnog preduzeća, kako bi subjekti koji deluju u oblasti stekli taj status, kao preduslov da od države, opština i drugih potencijalnih finansijera dobiju finansijsku podršku, ostvare poreske olakšice i vrednovanje u javnim nabavkama, kaže Neven Marinović, izvršni direktor Smart kolektiva, član Koalicije za razvoj solidarne ekonomije i NALED-a.

Na ovaj način, Srbija prati trendove u Evropskoj uniji, koja je krajem 2021. usvojila Akcioni plan za socijalnu ekonomiju.

Socijalna preduzeća u Evropi

Na evropskom tržištu posluje oko dva miliona socijalnih preduzeća, sa 11 miliona radnika.

Ne samo u Srbiji socijalna preduzeća olakšavaju da se dugoročno nezaposleni, žrtve nasilja, beskućnici, povratnici sa odsluženja kazni, žene i druge osetljive grupe lakše integrišu u društvo  radnim angažovanjem. 

Osnovni pristup koji je zastupljen odnosi se na to da zakon predviđa status, a ne novu pravnu formu za socijalna preduzeća. Na taj način zakon prepoznaje postojeću praksu i oko 500 socijalnih preduzeća moći će da dobije podršku, bez obzira da li su registrovani kao preduzetnici, privredno društvo, fondacija, udruženje građana ili zadruga. 

Primena čeka formiranje Saveta 

Zakonom je predviđeno uspostavljanje tela koje će pratiti implementaciju i donositi mere za razvoj sektora.

Da bi zakon poče da se primenjuje, neophodno je prvo uspostaviti funkcionalan Savet za razvoj socijalnog preduzetništva i pripremiti Program za razvoj sektora.