Čilento (Cilento) je prvi biodistrikt oformljen u Italiji pre skoro dve decenije, na jugozapadu zemlje u regiji Kampanje(Campania). Umrežio je više od 400 farmera i poljoprivrednih proizvođača, iz više od 30 opština ovog dela Apeninskog poluostrva. 

Pre dve godne Evropska komisija proglasila je Cilento najboljim biodistriktom u Evropi.

Dr Huan Pablo Šurano (Juan Pablo Sciurano), stručnjak za razvoj biodistrikta INNER-a, Međunarodne mreže bio i ekodistrikta, nedavno je boravio u Srbiji, zemlji regiona koja je dobila prvi biodistrikt u selu Tolić, opština Mionica – Kolubarski okrug.

Na poziv Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje „Serbia Organika” gost iz Argentine obišao je pionirska gazdinstva u Srbiji koja su započela umrežavanja, dok je na Novosadskom sajmu poljoprivrede održao predavanje na temu razvoja organske proizvodnje. 

– U Italiji danas ima više od 20 biodistrikta, ali država i dalje snažnim podsticajem pomaže da se broj poveća. Više od dva miliona hektara je pod organskom proizvodnjom u ovoj zemlji. Sve veći izazovi proizvodnje i distribucije hrane širom planete, dodatno su istakli važnost biodistrikta pa se ovaj model primenjuje od Argentine, Kine, Koreje do Nemačke, Austrije, Španije, rekao je on.

Šta je biodistrikt

Biodistrikt ili ekoregije su teritorije na kojima poljoprivrednici, potrošači, obrazovne i istraživačke institucije, kompanije iz poljoprivredno-prehrambenog i turističkog sektora, udruženja i javne uprave odlučuju da uspostave zajednički sporazum za održivo upravljanje lokalnim resursima, a za koje je polazište organska i agroekološka proizvodnja. 

Zajednički cilj svih u biodistriktu jeste postizanje multifunkcionalnosti, u okviru jedne regije. – Biodistrikte je kao pojam definisala Evropska komisija i oni su deo politike i planiranja na nivou EU,  a posebno su se razvili početkom 21. veka, istakao je Šurano.

Polazište organska proizvodnja

Ipak, u tom zajedništvu sve polazi od njive, voćnjaka, povrtnjaka, štale. Prvi srpski biodistrikt Kolubara u selu Tolić, opština Mionica – plod je zajedničkog rada grupe entuzijasta, kaže Ivana Simić iz organizacije Serbia Organika.

Ideja je bila da primenimo princip biodistrikta kako bi se organski proizvođači povezali sa industrijom hrane, posebno malim prerađivačkim firmama, a sveži i prerađeni proizvodi plasirali kroz maloprodaju, ugostiteljstvo, čime turistička ponuda ovog kraja dobija još veću vrednost, ističe ona.

Opština Mionica u sklopu podsticajnih mera za poljoprivredu, kako se čulo na skupu održanom na 91. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, od 2015. godine obezbeđuje 100 odsto pokrivanje troškova sertifikacije organskih proizvođača.  

Pionirska gazdinstva iz sela Rajković i Markova crkva

U prvom srpskom biodistriitku za sada je nekolicina organskih proizvođača. Između ostalih – poljoprivredno gazdinstvo Zets Orchard, iz sela Rajković koje se bavi voćarstvom i preradom  jabuka i šljiva, gazdinstvo Sretenović iz sela Markova Crkva gde na porodičnom imanju sa starom vodenicom i na šest hektara zemlje proizvode organski više vrsta kukuruza, ovas, raž od kojih menju organska brašna.   

U Srbiji je i dalje manje od jednog procenta obradivog zemljišta pod organskom proizvodnjom. 

U okviru strategije Evropski zeleni dogovor (The European Green Deal) odobren pre četiri godine, Evropska komisija je postavila cilj da najmanje 25 procenta poljoprivrednog zemljišta u EU bude pod organskom poljoprivredom do 2030. godine.

Podaci iz 2022. su da je ukupna površina poljoprivrednog zemljišta u EU pod organskom proizvodnjom porasla na 16,9 miliona hektara, dok je u poređenju sa godinom pre – 2021. i broj organskih proizvođača u EU povećan za 10,8 procenata, bilo ih je  419.112. 

Međutim, tržište organske maloprodaje u EU nije beležilo rast, vredelo je 45,1 milijardu evra, a prosečno svaki stanovnik EU je za organske proizvode izdvajao 102 evra.

A.Cvetićanin

Foto arhiva Biznis u regionu/Unsplash