Dan vozača i automehaničara 15.01. ustanovljen je 1960. godine, kada je tadašnji predsednik Jugoslavije Josip Broz Tito postao počasni član Saveza vozača i automehaničara Jugoslavije.

Udruženje autoservisi Srbije (UAS), jedino strukovno udruženje koje okuplja više od 600 servisnih radionica u ovoj zemlji regiona, ove godine obeležava 10 godina rada.

-Jubilej je prilika da podvučemo crtu i pokušamo da sagledamo situaciju u branši što realnije. Serviseri se suočavaju sa velikim i brojnim izazovima. Naš posao, sa razvojem autoindustrije, postaje sve kompleksniji i odgovorniji, a tehničke informacije nisu dostupne svima. Ogroman broj nelegalnih radionica opterećuje struku, utiče na cenu rada i gura servisere u sivu zonu ili da odu iz zemlje. Interesovanje za zanatima je sve manje, a školski sistem ne može da odgovori na aktuelne trendove. Upravljanje opasnim otpadom, sve je veća glavobolja za servisere. Pokušavamo da se povežemo sa resornim ministarstvima i pronađemo načine da utičemo na trenutnu situaciju u branši, kaže Aleksandra Đurišić iz UAS-a.

Nelojalna konkurencija

Prema procenama stručnjaka, oko 60 odsto servisa posluje nelegalno. 

Na ruku im ide to što ih gotovo niko ne kontroliše, ne plaćaju državi porez, u veleprodajama kupuju opremu i delove za gotovinu i dobijaju identične rabate kao i majstori koji se legalno bave servisiranjem vozila.

Ovakvo stanje utiče na cenu rada, posebno u malim sredinama gde ima više nelegalnih nego legalnih servisa.

-Pokušavamo da ukažemo na probleme i koliko zbog svega gube i država i struka. Da bismo počeli da uređujemo branšu, prvi osnovni i nužni korak mora biti stvaranje fer uslova na tržištu, naglašava Đurišić.

Iz UAS pozdravljaju uvođenja pitanja upravljanjem otpado u zakonski okvir, ali ukazuju na teškoće u primeni Zakona.

-Od kada su doneti Zakon o zaštiti životne sredine, Uredba o postupanju sa supstancama koje oštećuju ozonski omotač i Uredba o postupanju sa fluorovanim gasovima, servisere niko nije upoznao sa promenama propisa i obavezama koje proizilaze iz Zakona i ostalih akata. Bez obzira na to, inspekcije u pratnji policije ulaze u servise i pišu krivične prijave. Ove represivne mere i visoke zaprećene kazne prema serviserima u sadašnjoj klimi kada nismo uspeli ni da informišemo servisere o tome šta su im prava i dužnosti – teraju poštene ljude, koji plaćaju porez državi i rade izuzetno težak i odgovoran posao, da se pridruže većini koja radi nelegalno. Znaju da tako neće biti vidljivi inspekcijama. To se uveliko dešava i baveći se ovim poslom svedoci smo ove pojave“, kažu u Udruženju.

Nedostatak i sve stariji kadar 

Autoserviseri dele muku koju muče i ostale zanatlije u Srbiji. 

Među učenicima sve je manje interesovanje za bavljenjem zanatima, klupe u mašinskim i tehničkim školama u prazne. Broj odeljenja koja obrazuju buduće majstore se iz godine u godinu smanjuje, a u nekim gradovima više nema obrazovnih profila. 

-U gotovo svim autoservisima u Srbiji će vam reći da je naš glavni problem nedostatak kvalifikovanog kadra“, ističe Đurišić.

Kvalifikovanih zanatlija je sve manje, a tome doprinosi kako manjak interesovanja, tako i nemogućnost školskog sistema da odgovori na sve brže i veće promene koje se dešavaju u autoindustriji. U udruženju zato ističu da je neophodna reforma školskog sistema.

Zadatak Udruženja servisera je da se ozbiljno bavimo pitanjem trenažnog procesa. Svake godine dolaze nam na praksu deca koju sve manje interesuje rad u servisu. Tome je doprinela negativna selekcija.

Zastareli obrazovni sistem

Dugo je vladalo mišljenje da je naš zanat prljav, loše plaćen posao, pa su roditelji odvraćali decu od njega. Tako smo došli do toga da su najčešće u mašinskim i tehničkim školama deca završavala „po kazni“, a zanimanje za bavljenjem zanatom je prvi i osnovni preduslov da bi se neko bavio servisiranejm vozila. U školama deca još uvek uče o karburatorima i na primerima iz 90-tih godina. U branši gde se stvari menjaju na dnevnom nivou ovo je zaista ogromno zaostajanje. Obrazovanje je spor proces, najbolji momenat da nešto promenimo bio je odavno“, kaže Đurišić.

Ko radi može dobro da zaradi

Ipak, serviseri navode da ima određenih pozitivnih pomaka.

„Danas su serviseri plaćeniji nego ikada. Tome je doprineo nedostatak kadrova i sve sofisticiraniji proces servisiranja vozila koji podrazumeva dosta ulaganja u dijagnostiku, alate, specijalne alate. Na servis se čeka sve duže, i u ovlašćenim i u nezavisnim servisima. Cena usluga će nastaviti da raste, verujemo da će se u perspektivi mladi sve više okretati našem pozivu, jer garantuje sigurnost  i budućnost.

Servisiranje vozila odavno nije samo automehanika, sve je više elektronike, programiranja, dijagnostike, a to je ono što  decu sada zanima. Ako uspemo da osavremenimo trenažni proces budućih majstora, stvorimo fer uslove za poslovanje i uz prave podsticaje države, verujemo da ima nade struku“, poručuju iz Udruženja.

Foto UAS