Promena navika u proizvodnji i distribuciji energije mogla bi da uštedi 29,1 milijardu evra godišnje u EU, a potrošačima ostavi u novčaniku čak 71 milijardu. Ujedno i da spreči 37,5 miliona tona emisije štetnih gasova. 

Pritisak da se poveća energetska bezbednost Evrope, uz smanjenju emisiju ugljenika nikad nije bio intenzivniji. Energetska tranzicija i prihvatanje zelenih izvora biće goruća tema sledeće i narednih godina. 

Šta čeka energetski sektor u 2023. godini

Operatori prenosa i distribucije energije moraju da prihvate dekarbonizaciju, decentralizaciju i digitalizaciju kako bi modernizovali mrežu, istovremeno vodeći računa o sajber bezbednosti i održivosti.

Dolazeća 2023. godina biće ključna u sektoru elektroprivrede. Kako ovi izazovi utiču na sve, Aleksandar Vasić iz Eaton, kompanije za upravljanje energijom objašnjava pet tema koje će obeležiti 2023. godinu.

Decentralizovana proizvodnja energije

Oni koji se tradicionalno opisuju kao potrošači, oni iza brojila – domaćinstva, preduzeća i industrije koje troše energiju – sve više koračaju ka poziciji ispred brojila. Ovo čine da bi proizveli deo sopstvene energije iz sredstava kao što su solarni paneli, uz korišćenje sistema za skladištenje energije. Njihovo sve veće učešće na energetskim tržištima prepoznato je kao put napred u sektoru proizvodnje energije, koji mora da se odvikne od teške zavisnosti od fosilnih goriva ne bi li ublažio klimatske promene.

Za nacionalne ekonomije, domaća energija, čak i u malim količinama, smanjuje uvoz, čime se, takođe, povećava energetska sigurnost.

Fleksibilnost na strani potražnje

“Očekujemo da će pozivi mrežnim operatorima biti sve jači, kako bi omogućili veći nivo fleksibilnosti na strani potražnje tokom 2023. godine. Kako se potrošači sve više upoznaju sa proizvodnjom energije, otkriće i kako mogu da zarade novac trgujući energijom preko mreže i nudeći svoje kapacitete za skladištenje“, objasnio je Aleksandar Vasić. Ipak, dodaje da će mrežnim operatorima biti teško da se prilagode novoj stvarnosti i drugačijim rukovanjem dvosmernim energetskim tokovima na mrežama razvijenim za „jednosmerni tok“.

Poslednja SmartEn studija pokazuje da bi potpuna aktivacija fleksibilnosti u zgradama, električnim vozilima i industriji do 2030. smanjila investicije u distributivnu mrežu u zemljama EU za više od 29,1 milijarde evra godišnje. Takođe, mogla bi da uštedi potrošačima čak 71 milijarde evra i spreči 37,5 miliona tona emisije gasova u atmosferu godišnje.

Digitalizacija energetskog sektora

Složenim energetskim modelom koji obuhvata mnoge tačke varijabilnog snabdevanja i potrošnje mora se upravljati digitalno, ali komunalna preduzeća su rastrzana između digitalizacije svojih mreža i ažuriranja postojeće infrastrukture.

“Na osnovu međunarodnog istraživanja lako je zaključiti da je komunalni sektor u kritičnoj tranzicionoj tački. Pred njim je izazov da zadrži postojeću mrežu i nivo usluge, uprkos povećanim zahtevima za digitalizacijom i zastareloj infrastrukturi, što će morati da se promeni“, objasnio je Aleksandar Vasić.

Sajber bezbednost

Decentralizacija i digitalizacija podrazumevaju obradu ogromnih količina podataka i to izaziva zabrinutost u vezi sa sajber-bezbednošću, jer uključivanje više podataka u sistem povećava njegovu ranjivost.

“U budućnosti očekujte da sektori energetike i sajber-bezbednosti blisko sarađuju kako bi zaštitili mrežu. Vlade, takođe, moraju da blisko sarađuju sa energetskim sektorom u tom cilju. Ovo mora da uključi prihvatanje privatnih investicija i inovativnih novih tehnologija koje utiru put za bolje procese i strukture upravljanja rizikom“, objašnjava Aleksandar Vasić.

Rasklopni uređaji bez SF6 gasa

EU i druge evropske zemlje, uključujući Veliku Britaniju, spremaju se da uskoro zabrane upotrebu SF6 gasa u rasklopnim uređajima srednjeg napona.

Komunalna preduzeća, zajedno sa mnogim drugim sektorima koji koriste ovakve rasklopne uređaje, moraće da izaberu alternative u budućnosti. Ako se to dogodi, upotreba SF6 gasa biće potpuno zabranjena u EU. Rasklopni uređaji srednjeg napona bez SF6 gasa široko su dostupni u opsegu do i uključujući 24 kV, što bi trebalo da olakša odluku o njegovom izbacivanju već i od 2023. godine.