U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima,  od 11.07. do 08. 09. upriličena je velika, retrospektivna izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”).

Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire Brtke, umetnice, koja poslednjih godina privlači pažnju najvećih umetničkih centara širom Evrope, konačno je stigla u prestižnu rimsku instituciju kulture,Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti (Galleria Nazionale d’Arte Moderna e Contemporanea – GNAM)

Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo kulture Republike Italije, Pokrajinska vlada Republike Srbije / Autonomne pokrajine Vojvodine i AIK banka pružili su veliku podršku inicijativi Fondacije Mira Brtka iz Beograda i Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti u Rimu da se realizuje izložba. 

Raznovrsni i multimedijalni opus višedisciplinarne savremene umetnice i kulturne aktivistkinje, Mire Brtke, posle izuzetno posećenih izložbi u Muzeju grada Beograda (2021) i u Muzeju Q Contemporary u Budimpešti (2022), na desetogodišnjicu od njene smrti biće prikazan u Rimu, gde je započela svoju umetničku karijeru i ostavila dubok trag.

Retrospektiva prikazuje kapitalne radove iz opusa umetnice, slike, skulpture, filmski rad i modni dizajn Mire Brtke, reprezentativan izbor čuvenih Mirinih haljina – radove u vlasništvu Fondacije Mira Brtka iz Beograda, postavljene na 1000 metara kvadratnih izložbenog prostora u Nacionalnoj galeriji u Rimu. Zahvaljujući koordinaciji Fondacije Mira Brtka iz Beograda i njenom osnivaču Miroslavu Rodiću – uz odobrenje direktorke GNAM-a, Renate Kristine Macantini (Renata Cristina Mazzantini) – izložba je postala stvarnost. Osim osnivača Fondacije Mira Brtka, među kustosima izložbe su i Ludovika Rosi Purini (Ludovica Rossi Purini) i Anđelo Bukareli (Angelo Bucarelli). Izloža „Budućnost je iza nas“ predstavlja događaj kulturne diplomatije i deo je širokog programa inicijativa predviđenih Sporazumom o kulturnoj i obrazovnoj saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Italije, odobrenog 2012. godine.

U uvodnom tekstu kataloga izložbe, direktorka GNAM-a, Renata Kristina Macantini piše : „Umetnica se, naime, preselila u Italiju 1959. godine prateći strast prema filmu. Stigla je u veličanstveni Rim šezdesetih godina, u ‘Holivud na Tibru’, koji je pre globalizacije umeo da privuče brojne talente iz inostranstva, u multikulturalnom okruženju koje danas izgleda neponovljivo“.

Mirin, Rimski period počeo je i dinamično se razvijao od kraja pedesetih godina 20. veka, kada je u Rim stigla kao mlada režiserka sa veoma zapaženom filmografijom.

Iako je sve nagoveštavalo da će se Mira Brtka potpuno posvetiti filmu, ona kreće u slikarsku avanturu. Rim je u to vreme bio jedan od centara evropske i svetske umetnosti. 

“Izložba, dakle, otkriva odnos balkanske umetnice sa večnim gradom, koji je uvek ostao snažno povezan sa prestonicom, čak i nakon 1970. godine, kada se ona vraća u Jugoslaviju. Na taj način oživljava i priču Nacionalne galerije moderne i savremene umetnosti, koja je tada bila u središtu sveta u kojem su se umetnost, film i moda preplitali, postepeno transformišući scenu ‘Slatkog života’ (Dolce vita) u pozornicu socijalno-kulturnih bitaka šezdesetih, od drugog feminizma do aktivizma.” – zakljčuje Macantini.

U uvodnom tekstu za katalog ove izložbe, nedavno preminuli likovni kritičar i najbolji poznavalac lika i dela Mire Brtke, Sava Stepanov, podseća na njen odlazak u Rim, kao rediteljke i povratak u Srbiju kao slikarke sa značajnim grupnim i samostalnim izložbama u društvu velikih savremenih umetnika prošlog veka.

„Stvaralaštvo Mire Brtke danas doživljavamo kao zaokruženu celinu u kojoj su zapretene izuzetne umetničke vrednosti. A u tom krugu značajnu tačku predstavlja upravo ova rimska retrospektivna izložba kojom se povezuje celokupna umetnička aktivnost jedne izuzetne učesnice umetnosti druge polovine dvadesetog i početka 21. veka“ – kaže Stepanov.

O MIRI BRTKI:

Mira Brtka je završila studije režije na Akademiji za pozorište i film u Beogradu 1953. godine, i rad na filmu je dovodi u Rim. Slikarstvom je počela da se bavi posredstvom animacije, zatim upisuje Akademiju lepih umetnosti u Rimu i diplomira 1963. godine. Jedna od autentičnih činjenica vezanih za slikarstvo Mire Brtke je što je od početka slikala apstraktno. Za kratko vreme realizuje veliki broj izložbi tokom 1960-ih godina, a članstvo u internacionalnoj grupi “Illumination” je posebno obeležilo njeno slikarstvo, posebno uticaj mentora, Nobuje Abea (Nobuya Abe). Od poetike „posle enformela“, Mira Brtka transformiše slikarski stilski izraz ka geometrizovanoj, plošnoj formi i dinamičnoj kompoziciji čistih tonova, i dalje, ka „Beloj slici“ reljefne strukture, koja se transformiše promenom uslova osvetljenja i dinamikom senki. Paralelno stvarajući na relaciji Rim-Beograd, posvećuje se, pored slikarstva, filmskom radu, zatim kostimografiji, pa modnom dizajnu, a bojeni potez četkom menja tekstilnim formama i vezom, tehnikom koja je vezuje za njeno slovačko poreklo. 

„Posvećivanjem skulpturi u poznom delu opusa Mira Brtka osvaja i trodimenzionalni prostor kroz svoj umetnički rad. Izložba prikazuje mesto i ulogu Mire Brtke na savremenoj umetničkoj sceni, u kontekstima italijanske, jugoslovenske, vojvođanske, srpske i slovačke umetnosti. „Mira […] nasledila je balkansko osećanje pripadnosti granici između Istoka i Zapada. Živa granica koja je tokom vremena uvek izražavala kulturno posredovanje puno razmene, alternativnih jezika i konceptualnih vibracija…“ Prof. Franco Purini