Turizam je sektor koji beleži rast, pokazuje novo istraživanje Mastercard Ekonomskog instituta. Do trećeg meseca ove godine potrošnja na putovanja na globalnom nivou je porasla, kao i sam broj putovanja. Predviđanje je da će se rast nastaviti i da potrošači, više nego ranije, pažnju poklanjaju iskustvima koja tom prilikom stiču.

U petom po redu istraživanju Mastercard Ekonomskog instituta “Trendovi u putovanjima u 2024, Pomeranje granica” ukazano je da je u poređenju sa 2019, prosečna dužina trajanja putovanja duža za dan, a što ilustruje veću želju turista da obiđu nove predele i prošire svoje horizonte. 

Uprkos inflaciji i drugim pretnjama sa kojima su se Evropljani susreli nakon pandemije, sektor putovanja je opstao. Prošla, 2023. godina bila je prekretnica za evropski turizam,i svi pokazatelji su potvridli da je došlo do potpunog oporavka tržišta nakon prethodnih izazovnijih godina. 

To je uticalo na jačanje ekonomija u državama koje su na Starom kontinentu omiljene turističke destinacije: Hrvatska, Grčka, Portugal, Španija.

Prema broju zakazanih noćenja u tekućoj godini, čini se da će ova sezona premašiti prošlogodišnju. 

Kada je reč o najpopularnijim turističkim destinacijama za leto 2024. Mastercard Ekonomski Institut daje jasne uvide.

Analizom podataka očekivanog broja letova, u periodu od šetog do devetog meseca utvrđene su najpopularnije destinacije. Osim tradicionalnih primorskih, po svemu sudeći, zahvaljujući Evropskom prvenstvu u fudbalu, Minhen je u trendingu, kao letnja destinacija No 1. 

Uticaj cena i osunčanosti na izbor destinacije

Rast cena na evropskom kontinentu doprineo je rastu popularnosti destinacija koje su pristupačne, ali i osunčane. 

Najveći rast avio saobraćaja primetan je na jeftinijim destinacijama u Albaniji, Hrvatskoj i Turskoj. Turizam u Albaniji se brzo razvija, te se od 2019. broj letova udvostručio, a broj turista je sa 12, koliko ih je bilo u 2019. godine  porastao na 17 miliona u 2023. 

Kada je reč o vikend putovanjima, najpopularnije su destinacije: Bukurešt, Varšava, Budimpešta i Prag. 

Turističke adrese koje zahtevaju veće budžete  su u Italij ali i dalje italijanski gradovi zauzimaju više od polovine od Top 20 city break destinacija . Najskuplji je San Michele al Tagliamento.

Turisti koji putuju u Evropu se primarno opredeljuju za London, Pariz i Rim, dok se najviše novca troši u Dablinu.

I dalje su atraktivne destinacije u Grčkoj, Portugalu i Španiji i ove zemlje beleže snažan rast i van špica letnjih meseci. Naime, kako su cene, ali i temperature sve više u centralnim letnjim mesecima, sve više turista odlučuje da ih posete u predsezoni – u petom ili devetom mesecu.

Putovanja avionom i dalje drže ubedljivo prvo mesto, ali su  istovremeno i krstarenja doživela značajan rast.

Duži boravak turista jača ekonomiju

Analiza Mastercard Economics Instituta ukazuje da se prosečna dužina putovanja na globalnom nivou produžila za 24 sata, sa četiri na pet dana. 

Duži boravak označava i veću potrošnju turista na putovanju, što donosi veći ekonomski podsticaj za lokalna preduzeća u okviru turističke industrije. 

Za tržišta kao što je Tajland, koja se u ogromnoj meri oslanjaju na prihode od turizma, dodatni dan čini značajnu razliku.

Istraživanje ukazuje na čvrstu vezu između cene i broja dana koje turisti provedu na datoj destinaciji, ali  ovo nije jedini faktor.

Generalno, što je klima na destinaciji prijatnija, turisti imaju tendenciju da tamo provedu više vremena. Istraživanje pokazuje da kako temperatura raste i procenjena dužina putovanja raste, te je na svakih šest stepeni Celzijusa verovatnoća boravka duža za čitav dan. 

Međutim, napomena je da ovi rezultati nisu linearni. Na primer, popularne skijaške destinacije na kojima su temperature niže ne podržavaju ovaj trend. Takođe, kada temperatura premaši određeni stupanj i postane izuzetno visoka, dužina boravka umereno opada.