Kineske kompanije su prošle godine obeležile poslovanje srpske privrede, pre svega zahvaljujući izvozu metala. Prethodne godine je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok su preko dve trećine izvoza činile robe i usluge u vrednosti do 100.000 evra. Ove godine je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, a znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva će najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u 2022. godini, predviđa se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22. u izdanju magazina Biznis i finansije.

Prethodnu godinu su obeležile kineske kompanije, koje preovlađuju među najprofitabilnijim preduzećima.

One su značajno zastupljene i među najuspešnijim kompanijama prema ostvarenim prihodima, naročito   u grupi preduzeća koja su zabeležila najveće uvećanje prihoda za godinu dana, najviše zahvaljujući izvozu. 

Lista 150 najvećih u godišnoj ediciji magazina Biznis i finasije

Prethodne godine je samo 29 preduzeća izvezlo robu u vrednosti većoj od 100 miliona evra, dok je preko dve trećine učesnika u izvozu plasiralo na strana tržišta proizvode ili usluge u vrednosti koja se maksimalno kretala do 100.000 evra, ističe se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22.

Godišnja edicija magazina Biznis i finansije objavljuje rang liste 150 najvećih preduzeća u Srbiji u 2021, prema ostvarenoj dobiti i po poslovnom prihodu, kao i rang liste po okruzima prema ostvarenoj dobiti i poslovnim prihodima, a na osnovu podataka Agencije za privredne registre (APR).

Tri najaktuelnije analize o 16 vodećih sektora u Srbiji

U ediciji BIZNIS TOP 2021/22 objavljene su i najaktuelnije analize o poslovanju 16 vodećih sektora u Srbiji, mereno njihovim učešćem u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije, kao i na osnovu uticaja koji imaju na ukupne rezultate domaće privrede.

Najveću dobit u 2021. zabeležila je kompanija Srbija Ziđin majning iz Bora, koja je uvećala zaradu za čak 13 puta, na 34,4 milijarde dinara. Dobit je ostvarena pre svega zbog velikog rasta poslovnih prihoda od prodaje koncentrata bakra, većinom kroz izvoz. Druga je MK grupa sa neto dobitkom od 26,2 milijarde dinara, uveća- nim skoro deset puta u odnosu na godinu ranije, ali je dobit generisana mahom iz finansijskih transakcija sa povezanim licima i prodajom udela u matičnim i zavisnim pravnim licima.

Treće po ostvarenom dobitku od 23,8 milijardi dinara je preduzeće Ziđin kuper Srbija, koje je uvećalo dobit 2,8 puta, najviše zahvaljujući rastu poslovnih prihoda od izvoza. Zbog rasta tražnje za čelikom i skoka njegovih cena, HBIS Grupa Srbija je od petog po veličini gubitaša u 2020. godini, lane postala četvrta najprofitabilnija kompanija sa dobiti od 23,7 milijardi dinara. Na petoj poziciji je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je dobitak u visini od 23,1 milijarde dinara pretežno generisala iz povećanih aktivnosti u preradi i prometu nafte, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Ko je smanjio profitabilnost

Pošle godine, od sto najuspešnijih kompanija više od dve trećine je uvećalo zaradu iz osnovne delatnosti. Najveći rast dobiti zabeležila su preduzeća HIP Petrohemija, valjaonica aluminijuma Impol Seval i proizvođač mineralnih đubriva Elixir Zorka, mahom zbog povećanja vrednosti izvoza. Profitabilnost je smanjilo 15 kompanija, a najveći pad su imale korporacije Invej, Tetra Pak, RŽD internešenel, Deleze Srbija i Grundfos Srbija, ističu u mesečniku Biznis i finansije.

Vodećih pet prema poslovnim prihodima

Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), prošle godine je uspelo da zadrži prvu poziciju prema ostvarenim prihodima, koji su uvećani za 12,6%, na 319,7 milijardi dinara. Istovremeno, najveći srpski proizvođač struje je imao gubitke iz poslovanja, finansiranja i ostalih aktivnosti, pa je za razliku od 2020. kada je bio najprofitabilnija kompanija u Srbiji, u 2021. iskazao najveći neto gubitak u visini od 14,9 milijardi dinara. EPS je zabeležio i najveći ukupni gubitak od 225,7 milijardi dinara, koji je prošle godine uvećan za 17,1% i činio je 6,1% kumuliranog gubitka privrede, navodi se u ediciji BIZNIS TOP.

Druga prema visini prihoda je Naftna industrija Srbije (NIS), koja je uvećala poslovne prihode za 67%, na 281 milijardu dinara. Trećeplasirana je HBIS Grupa Srbija, sa više nego udvostručenim prihodima u iznosu od 130,6 milijardi dinara. Četvrtu poziciju takođe zauzima kompanija u kineskom vlasništvu, Ziđin kuper Srbija, koja je uvećala prihode za skoro 72%, na 121,4 milijardi dinara. Na petom mestu je Deleze Srbija sa prihodima od 118,9 milijardi dinara, uvećanim za 6,7% u poređenju sa 2020. godinom.

Prihode je uvećalo 95 kompanija, a po višestrukom rastu poslovnih prihoda izdvaja se kompanija Srbija Ziđin majning. Značajan rast prihoda zabeležila je američka korporacija Behtel Enka, dok su ostala preduzeća sa najvećim rastom prihoda kineske kompanije: Jinšan konstrakšn, Čajna komunikejšn konstrakšn i Čajna rejlvej internešenel. Najveće smanjenje poslovnih prihoda, iskazale su korporacije IDC Beograd, Victoria logistic, Fijat Srbija, Štrabag i RŽD internešenel, pišu Biznis i finansije.

Ovogodišnja kretanja u najvažnijim privrednim sektorima

Podaci za ovu godinu koje su za Biznis i finansije dostavili RZS, PKS i APR, pokazuju da je većina najvažnijih privrednih grana smanjila proizvodnju i izvoz, ali se vrednost izvoza povećava zbog rasta cena na svetskom tržištu. To je naročito slučaj u poljoprivredi i prehrambenoj industriji, no za razliku od ovih sektora gde se i dalje beleži suficit, zabrinjava rastući deficit i nekim drugim ključnim industrijama.

Deficit se sve više uvećava u metalskoj i elektro industriji, izuzev u proizvodnji osnovnih metala. Deficit ubrzano raste i u sektoru energetike. Ove godine, uvoz energenata čini više od petine ukupnog uvoza, dok se istovremeno beleži odliv investicija. Sve negativniji spoljnotrgovinski saldo je karakterističan i za farmaceutski sektor, gde uvoz lekova znatno premašuje izvoz, uz zanemarljiv udeo stranih ulaganja u ukupnom prilivu stranih direktnih investicija.

Proizvodnja motornih vozila se izdvaja po suprotnim trendovima, budući da je ove godine izvoz gotovih vozila pao za trećinu, dok je izvoz delova za automobile porastao 77%. Među delatnostima koje imaju najveći godišnji pad je građevinarstvo, pre svega zbog smanjenja privatnih ulaganja, pa će znatno slabiji rezultati poljoprivrede i građevinarstva najviše uticati na usporavanje privrednog rasta u ovoj godini, prognozira se u ediciji BIZNIS TOP.

Tekuća kretanja upućuju da će IT sektor premašiti vrednost prošlogodišnjeg izvoza. Nasuprot tome, domaće IT tržište raste tri puta sporije, a ova industrija beleži daleko slabije rezultate kada se meri njen doprinos digitalizaciji i povećanju konkurentnosti celokupne domaće privrede. Aktuelna inflacija i pritisak recesije prelivaju se i na domaće tržište telekomunikacija, gde dva najdominantnija učesnika ulaze u period rastućih kamata sa više nego prenapregnutom finansijskom strukturom.

Banke, za razliku od realnog sektora, beleže izrazito dobre poslovne rezultate i dvocifrenu stopu prinosa na kapital, Ipak, sve jači recesioni pritisci mogli bi doneti visoka rezervisanja i kreditne gubitke u narednom periodu, navodi se u ediciji BIZNIS TOP 2021/22.