- Kako rat u Ukrajini utiče na pomorstvo u Jadranu
- Da li se promet luka Crnog i Azovskog mora seli u luke regiona
- Preti li nedostatak radne snage trgovačkih pomoraca
- Koje morske rute su u prekidu
Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore demantovalo je da je superjahta “Solaris” koja se kratko zadržala u Boki Kotorskoj, registrovana na ime ruskog oligarha Romana Abramoviča. – Proveren je status jahte, iako ime Romana Abramoviča nije na listi osoba pod sankcijama EU. Nije bilo pravnog osnova da se reaguje”, saopštile su crnogorske vlasti. Italijanske kolege, početkom nedelje, u luci Trst očigledno su našle pravni osnov pa su zaplenili plovilo vredno 530 miliona evra, dugo 143 metara, superjahtu “A” čiji je vlasnik Andrej Maljničenko.
Vesti iz luka Tivat u Crnoj Gori i Trsta u Italiji skrenule su pažnju u regionu, ne samo nautičarima, na pitanje kako će se rat u Ukrajini odraziti na pomorstvo?
Problem transporta
Sudbine dve superjahte u Jadranskom moru vrh su ledenog brega.
Pomorska transportna industrija upošljava stotine hiljada radnika i još se nije oporavila od potresa izazvanog pandemijom. Ratna dejstva u akvatoriju Crnog i Azovskog mora reflektuju se na frekvenciju mediteranskih i svetskih pomorskih ruta.
Da li preti nedostatak brodara? Ukrajina i Ruska federacija tradicionalne su adrese sa kojih dolazi respektabilan broj radnika u brodarstvu.
Hoće li doći do novog prekida kontejnerskog transporta čijim je zastojem u vreme svetskog lockdown-a direktno izazvan poremećaj i skok cena u brojnim industrijama?
Kako će ratne okolnosti uticati na rad brodogradilišta, nautički turizam – pitanja su na koja nema preciznih odgovora.
Polovinom februara Medjunarodna komora za brodarstvo, International Chamber of Shipping (ICS) koja okuplja 80 odsto svetske trgovačke flote upozorila je na moguće posledice.
90 % svetske trgovine ide preko mora
U izveštaju za 2021. ICS navodi da se 90 procenata svetske trgovine obavlja vodenim putevima. To znači da samo 10 procenata robe na planeti: hrane, lekovi, sirovine… do odredišta stiže suvim putevima i avio transportom.
Najveći deo izvoza pšenice, na primer, iz Rusije i Ukrajine koja čini četvrtinu svetskih količina, kreće na put iz luka sa obala Crnog Mora. Slično je sa naftom.
Odesa u Ukrajini, posle Konstance u Rumuniji, najveća je crnomorska luka. Zbog ratnih dejstava, javljaju zapadni mediji, zatvorena je. Isto je sa lukom u gradu Mariupolj, na Azovskom moru. Ovaj grad do sada je bio izložen razornim oružanim dejstvima.
Zatvorene su mnoge pomorske rute, kontejnerske kompanije prekidaju poslovanje. Više desetina brodova čeka prolaz kroz Kerčki moreuz koji povezuje Crno sa najplićim morem na svetu Azovskim.
Usled nedostatka informacija da terena zapadni mediji, poput američke medijske mreže CNBC, citiraju zvaničnike transportnih i pomorskih kompanija koji kažu da nemaju precizne podatke i da se situacija menja iz sata u sat.
Da li će brodogradilišta imati čelik
Za očekivati je da će osim destabilizacije transporta situacija uticati na rad brodogradilišta, širom sveta Ukrajina je jedna od najvećih proizvođača čelika.
Brodogradilište u Rijeci u Hrvatskoj “Viktor Lenac” koje je jedno od većih u Sredozemnom moru već dobija povećan broj upita za remonte plovila.https://www.novilist.hr/novosti/gospodarstvo/povecan-interes-broda-brodara-za-remontom-u-lencu-poslovi-iz-crnog-mora-sele-u-sigurnije-luke/
Medjutim, povećana tražnja neće uticati na obim poslovanja. Postojeći kapacitet unapred su dogovoreni do početka leta. Ni predstavnici ove kompanije nisu mogli dati preciznu prognozu šta se može očekivati kasnije.
U pomenutom ICS izveštaju navodi se da u svetskom trgovačkom pomorstvu radi 1,89 miliona pomorca. Globalnu trgovačku flotu čini više od 74.000 plovila.
Rusi i Ukrajinci -14,5 % zaposlenih u trgovačkoj mornarici
Ekonomski pomorci dolaze sa svih meridijana. Iz Rusije i Ukrajine zbirno ih je 14,5 procenata. ICS izveštaj navodi da je od ukupne radne snage na trgovačim brodovoma Rusa nešto više od 198.000 što je 10,5 procenata, dok je broj iz Ukrajine nešto više od 76.000, što je 4 procenata svetskih pomoraca.
Organizacija je apelovala da se obezbedi sloboda putovanja za njih, do luka ukrcavanja i iskrcavanje, kako bi se obavljale smene posada. U vreme ograničenog putovanja u pandemiji, na plovilima na kojima nisu mogle da se menjaju posade zabeleženo je više od 100.000 prekršenih ugovora o boravku na moru.
Nautički turisti zaobilaze Evropu
Hrvatske i crnogorske marine nisu još počele da dobijaju otkaze sidrenja manjih plovina,ali očekuju da će se na turističku, nautičku sezonu reflektovato ratni sukob u Evropi.
Pogotovo na dolazak nautičara iz drugih delova sveta: USA, Australije, Južne Amerike koji će izbegavati ovaj deo sveta za plovidbu.
Ne samo ruski oligarski, sa spiska osoba pod ekonomskim embargom EU koji užurbano traže mirne luke za svoje superjahte-najviše Maldive, trgovačke pomorske kompanije intenzivno traže altrenativne dokovske kapacitete, sidrišta i pomorce.
A. Mirković
Foto Wikimedia
0 komentara