Promocija trećeg i završnog toma dnevnika Pavla Ugrinova „Nulta egzistencija: Dnevnik 1990–2006“, u izdanju izdavačke kuće Agora, održana je u Biblioteci grada Beograda.
O knjizi su govorili Nenad Šaponja, urednik izdanja, književna kritičarka Slađana Ilić i Pavle Popović, priređivač izdanja i sin Pavla Ugrinova.
Na otvaranju promocije istaknuto je da je reč o jedinstvenom svedočanstvu epohe, koje pruža uvid u istorijske, umetničke i društvene tokove druge polovine XX i početka XXI veka.
Pavle Ugrinov je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih proznih pisaca.
Pamti se i kao reditelj i jedan od osnivača kamerne scene Ateljea 212 u Beogradu, otvorena 1956. godine njegovom režijom avangardnog komada Samjuela Beketa „Čekajući Godoa“. Bio je i urednik dramskog i serijskog programa Radio-televizije Beograd u zlatnom periodu televizijske drame, sve do početka devedesetih.
Autor je više od 20 knjiga i dobitnik brojnih nagrada, među kojima su NIN-ova i Oktobarska nagrada, dok je roman „Fascinacije“ uvršten u Nolitovu ediciju „50 romana srpske književnosti“. Roman „Bez ljubavi“, po mišljenju kritike, spada među najznačajnija dela savremene književnosti. Bio je i redovni član SANU.
Nenad Šaponja, urednik izdanja, istakao je da je reč o izuzetno obimnom i slojevitom projektu, naglašavajući da dnevnici prate više od pola veka života i rada autora – od dolaska u Beograd, preko osnivanja Ateljea 212 i rada na televiziji, do potpunog povlačenja iz javnog života u poznim godinama i potpunog posvećivanja pisanju.
– Njegovo delo je veliko i važno i zaslužuje da bude čitano. Pavle Ugrinov je, uz Pekića i Ćosića, pisac druge polovine XX veka sa izuzetnim romaneskim opusom,” rekao je Šaponja.
On je podsetio i na dvostruki identitet autora – građansko ime Vasilije Popović i književni pseudonim Pavle Ugrinov.
-Njegovo ime potiče od bliskog prijatelja iz mladosti koji je stradao u nedićevskim radnim logorima u Smederevu 1943. godine. To ime je kasnije postalo njegov književni potpis, objasnio je Šaponja. Tako su se formirale dve ličnosti – književna, Pavle Ugrinov, i ona „zvanična, građanska“, Vasilije Popović. I u jednoj i u drugoj ostavio je dubok trag, kao urednik, kao stvaralac, kao neko ko je oblikovao televizijsku dramu i sarađivao sa najvažnijim piscima tog vremena.
Književna kritičarka Slađana Ilić istakla je izuzetnu osetljivost autora kao ključ njegovog stvaralačkog impulsa.
-Dok sam čitala dnevnike, pitala sam se otkud ta agilnost da se iz dana u dan vodi dnevnik, ali sam brzo shvatila – Ugrinov je bio duboko senzibilan i mnogo više od ‘običnog čoveka’“, navela je Ilić. Ona je dodala da je osetljivost bila izvor njegove stalne unutrašnje nemirnosti: „Impuls stvarnosti primao je ličnije nego drugi. To je bio uzrok njegove stalne uznemirenosti.“
Govoreći o društvenom kontekstu, Ilić je istakla da Ugrinov precizno beleži „meku represiju“ posleratnog društva, ali i kontinuitet društvenih obrazaca.
-On je pisao da se u suštini ništa ne menja i da decenije prolaze, a sve što ostaje jeste neka tamna voda u koju je zagledan, naglasivši njegovu refleksiju o odnosu čoveka i društva.
Književnost nema moć da koriguje društvena i politička dešavanja, ali traje – što su dokaz i dela Pavla Ugrinova.
Dnevnici su važni dokument vremena, u kojima se prepliću glasovi javnih ličnosti, politički i kulturni događaji. Predstavljaju kolaž izjava različitih javnih ličnosti i kroz njih se vidi kako se ljudi i njihovi odnosi menjaju, ali ciklus se stalno ponavlja – zbog istog uzroka koji se krije u ljudskoj prirodi.
Pavle Popović, priređivač izdanja, zahvalio se učesnicima i izdavaču Agori na realizaciji obimnog projekta. -Dnevnici su dugo stajali u fioci. Ali, kada je prošlo dovoljno vremena i kada se stvorila istorijska distanca, postalo je jasno da dnevnici moraju biti objavljeni, rekao je on.
Na promociji je najavljen program povodom100 godina od rođenja autora, u okviru ciklusa „Dani Pavla Ugrinova“, koji će biti održan 12.05 , u 18 časova u Klubu RTS-a u Svetogorskoj ulici, uz učešće Slađane Ilić, Vuleta Žurića, Nenada Šaponje, Vesne Perić i Jovane Milovančević.
Foto Sofija Milinković
0 komentara