Privrednici u Srbiji su pre pet godina smatrali da je siva ekonomija najprisutnija u trgovini. Danas na sramni  “sivi”  tron postavljaju sektor građevinarstva. 

U samopercepciji o prisutnosti sive ekonomije uočavaju njen rast kod zanatskih usluga i pad u ugostiteljstvu i trgovini.

Procenjuju da svako 10 preduzeće u vlastitoj delatnosti nije registrovano, ali je procenat onih koji su spremni da ih prijave pao sa 60 na 54 procenata. 

Samoprocena privrednika: ja dajem 12 odsto plate na ruke, konkurencija trećinu

Tvrde da za 88 procenata radnika uplaćuju pune doprinose odnosno da “na ruke” isplaćuju do 12 procenata plate. Ujedno kažu da njihova konkurencija na ruke daje i do trećine zarade svojim zaposlenima, deo je podataka novog istraživanja percepcije privrede o sivoj ekonomiji, sprovedenog u okviru Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje.

Siva ekonomija u Srbiji na nivou iz 2017. i u padu

Preovlađujući stav srpskih privrednika jeste da je siva ekonomija u Srbiji u poslednjih pet godina ostala na istom nivou ili je u padu u odnosu na 2017.

Iako je bilo za očekivati beg privrede u sivu zonu, u pokušaju preživljavanja u protekle dve pandemijske godine, aktuelnih poremećaja na globalnom tržištu zbog rata u Ukrajini.

Kako je istraživanje pokazalo, čak 60 procenata privrednika ocenjuje da su uslovi poslovanja dobri što je za gotovo polovinu više nego pre pet godina.

Goran Pitić, član Naučnog veća NALED-a, ipak, poziva na oprez, ukazujuči na rast inflacije i negativne efekte koje nosi povećanje svih cena na rast sive zone.

Digitalna rešenja dobar alat za suzbijanje sive ekonomije

– U novim okolnostima još više na značaju dobija potreba za hitnim usvajanjem Programa za suzbijanje sive ekonomije do 2025. čiji fokus bi trebalo da bude na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Smatramo da bi to trebalo da bude jedna od prvih stavki na agendi nove Vlade Srbije, kaže Goran Pitić.

Razlog za beg u sivu zonu visoki porezi zarada i parafiskal

Privrednici u Srbijie glavne razloge za postojanje sive ekonomije vide u visokim poreskim opterećenjima zarada i parafiskala (više od tri četvrtine odgovora) te je potrebno sprovesti mere Programa za poresko rasterećenje zarada, posebno najnižih, uspostavljanje registra neporeskih nameta, ali i mera za podsticanje preduzetništva i smanjenje rada na crno, jačanje kapaciteta inspekcija i dr. 

– Borba protiv sive ekonomije je jedan od prioriteta Ministarstva finansija jer su posledice veoma štetne – i za državu koja gubi deo budžetskih prihoda, i za privredu koja posluje uz poštovanje propisa, ali i za građane. Zato smo, između ostalog, uveli novi sistem e-fiskalizacije, tu je i novi sistem e-faktura. Takođe, iz godine u godinu smanjujemo fiskalno opterećenje zarada. Naš cilj je da pomognemo privredi i da je rasteretimo i od te politike nećemo odustati, kaže Ana Jović, sekretarka Koordinacionog tela za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije.

Podsticaji bezgotovinskog načina plaćanja

Među prioritetnim merama Programa biće stimulisanje bezgotovinskih plaćanja. Nedavno predstavljeno istraživanje je pokazalo da 49 procenata privrednika prihvata samo gotovinu od koje im stiže tri četvrtine prometa.

Nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju. S druge strane, 86 procenata onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navode da im je to pozitivno uticalo na poslovanje. 

– Kada je reč o podršci preduzetnicima, mikro i malim preduzećima, zajedno sa resornim institucijama, bankama i finansijskim sektorom radimo na prvom POS programu kojim je predviđeno da besplatno opremimo i do 25.000 prodajnih mesta POS terminalima i omogućimo online prodaju uz subvencionisanu trgovačku naknadu u trajanju do godinu dana, bez dodatnih troškova,kaže Zlatko Milikić, tim lider projekta GIZ-a za Srbiju.

Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje je zajednički projekat GIZ-a i kompanija Mastercard i Visa, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije.

Foto Naled