Zatvaranje firme u Srbiji je komplikovan i dug proces koji može da nosi trošak od nekoliko hiljada do više od 150.000 evra, za razliku od jednostavnog postupka otvaranja, piše časopis Biznis i finansije.

U tekstu objavljenom u decembarskom broju, navodi se da je u 2022. u Srbiji zatvoreno 8.416 privrednih društava i 24.026 preduzetničkih radnji. U 2023. od prvog do 11 meseca zatvoreno je 7.458 privrednih društava i 19.040 preduzetničkih radnji, najviše u oblasti trgovine, građevinarstva, ali i programiranja, pekarstva, taksi prevoza, prevoza tereta, frizerskih i kozmetičkih usluga. https://bif.rs/2024/01/zatvaranje-firme-duga-i-skupa-procedura-dinar-platis-za-kljuc-pet-za-katanac/

Različite procedure zatvaranja

Procedura zatvaranja firmi preduzetnika i privrednih društava je različita. Ukoliko se privredno društvo briše iz registra APR-a nakon sprovedenog postupka likvidacije, stečaja ili statusne promene, ima obavezu podnošenja vanrednih finansijskih i godišnjih izveštaja Registru finansijskih izveštaja i boniteta.
Likvidacija solventnog privrednog društva se sprovodi kada društvo ima dovoljno sredstava za namirenje svih svojih obaveza, pa je taj postupak i najjednostavniji. Proces počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o njenom pokretanju koji traje 90 dana, a poverioci potraživanja mogu prijaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana isteka trajanja oglasa.

Ako društvo u toku trajanja oglasa o pokretanju postupka likvidacije i tokom roka za prijavu potraživanja promeni adresu sedišta ili adresu za prijem pošte, rok od 90 dana ponovo počinje da teče od dana registracije te promene.

Agenciji se prvo podnosi usvojeni početni, odnosno godišnji likvidacioni izveštaj, koji sadrži listu prijavljenih poznatih i osporenih potraživanja, podatak da li je imovina društva dovoljna za namirenje svih obaveza društva, uključujući i osporena potraživanja, neophodne radnje za sprovođenje likvidacije i vreme predviđeno za završetak likvidacije.

Ako likvidacija traje duže od godinu dana, odnosno ako u toku postupka nastupi kraj poslovne godine, likvidacioni upravnik podnosi Skupštini na usvajanje godišnji likvidacioni izveštaj, najkasnije u roku od šest meseci po isteku svake poslovne godine.

Posle likvidacije brisanje iz Registra

Nakon likvidacije, APR-u se podnosi prijava brisanja iz Registra, uz koju se dostavlja odluka Skupštine društva o likvidaciji, izveštaj likvidacionog upravnika o sprovedenoj likvidaciji, njegova izjava da su sve obaveze društva po osnovu prijavljenih potraživanja izmirene i da se protiv društva ne vode drugi postupci.

Takođe, dostavlja se odluka društva o licu kome se poslovne knjige i dokumenta poveravaju na čuvanje ili izjava likvidacionog upravnika o imenu i adresi tog lica, dokaz o prestanku poreskih obaveza, izdat od strane nadležnog poreskog organa, koji nije stariji od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Društvo ne može, predviđaju propisi, doneti odluku o okončanju likvidacije pre pravnosnažnog okončanja svih postupaka koji za pravnu posledicu mogu imati bilo kakvu obavezu društva i njenog izmirenja.

-Likvidacija kod društava sa ograničenom odgovornošću, kakav je najčešći oblik privrednog organizovanja u Srbiji, nije jednostavan i idealan proces kako je propisima predviđeno, to je dug i skup proces, može da košta od nekoliko hiljada evra do preko 150.000 evra. Da bi se firma zatvorila potrebno je da Poreska uprava obavi kontrole, a dok one traju firma plaća niz troškova, od ekološke takse, knjigovođe i drugih nameta“, rekao je za B&F Dragoljub Rajić, koordinator Mreže za poslovnu podršku.

Poreska uprava, objašnjava Rajić, prvo gleda dokumentaciju firme, a zatim se obraća državnoj instituciji da proveri da li joj se duguje, često se proveravaju i tokovi novca i traži se dokumentacija od banaka i ta razmena informacija traje mesecima. Dešava se i da se dugovanja utvrde pogrešno i firma piše žalbu, pa se razjašnjava da li dug stvarno postoji, što je komplikovan proces jer samo Zakon o porezu na dodatu vrednost ima 320 strana i 1.900 strana različitih tumačenja.

Bez naknadne odgovornosti 

U Srbiji, prema propisima, ne postoji naknadna odgovornost osnivača društva sa ograničenom odgovornošću. Dok u drugim državama ako poreski organi naknadno utvrde da je neko ostao dužan taj dužnik je obavezan da plati taj dug, u ovoj zemlji regiona, posle zatvaranja firme to skoro nikako ne može da se naplati, pa zbog tako liberalnih propisa Poreska uprava gleda da sve proveri da bi odobrila likvidaciju“, objašnjava Rajić.

Prema njegovim rečima, u većini evropskih zemalja likvidacija je brz proces. Na primer, u Americi se firma, vredna milijarde evra može zatvoriti za 30 do 90 dana, ali poreski organ proverava dokumentaciju i ako se ispostavi da je napravljena pronevera, vlasnik može biti efikasno procesuiran, bez obzira što je zatvorio firmu.

Procedura je još duža ako je direktor ili ovlašćeno lice firme u Srbiji stranac, napominje Rajić, jer ta osoba mora više puta da dolazi ili šalje dokumenta koja potpisuje kod ovlašćenog lica, što poskupljuje proces i što stranci ne mogu da razumeju.
Tako komplikovano zatvaranje firme je posledica i raznih zloupotreba u vreme privatizacije u Srbiji, kada je mnogo sumnjivog novca ubačeno u privredu, a i zbog toga što se ne proverava ni poreklo novca sumnjivih investitora, pa je pritisak na Poresku upravu da sve proverava.

-Firma bi trebalo da se brzo otvori, investira novac, ali i ako ima razloga da se zatvori da se to učini brzo, a na poreskim organima je da prate tokove novca preko banaka“, smatra Rajić. 

Zašto stečaji traju godinama?

Stečaj je po njegovoj oceni još komplikovaniji i traje godinama, čak i decenijama i on je rak rana privrede u Srbiji. Likvidaciju, a posebno stečaj komplikuju sudski sporovi o potraživanjima i dok traju Poreska uprava insistira u pojedinim slučajevima da se završe, jer očekuje da ukoliko firma ima velika potraživanja i naplati ih, da će se nešto od toga sliti i u budžet.

Poželjno angažovati i advokata i knjigovođu

Milena Amon koja je ugasila firmu, a zastupnik je udruženja „Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije“, navodi da u praksi ima različitih slučajeva. Dešavalo se da fizičko lice registruje novi privredni subjekat, posle likvidacije prethodnog, a Poreska uprava blokira poreski broj (PIB) i onemogućuje poslovanje zbog navodnog duga, koji može biti i svega par stotina dinara.

„To je svojevrstan apsurd, jer proces zatvaranja prethodnog subjekta podrazumeva potvrdu Poreske uprave da nema neizmirenih obaveza“, kaže Amon za B&F. Firma se, prema njenim rečima, može zatvoriti bez advokata, ali je za društva sa ograničenom odgovornošću poželjno angažovati i advokata i knjigovođu zbog mogućih propusta kod redosleda podnošenja dokumentacije, pošto greške mogu da otegnu proces, a poreske obaveze za to vreme teku.

Amon smatra da bi trebalo omogućiti da APR povuče potvrde direktno iz Poreske uprave i da se omogući skraćena procedura za društva koja nemaju dugovanja, što se u nekim zemljama okruženja potvrđuje overenom izjavom i daljom ličnom garancijom vlasnika udela u društvu sa ograničenom odgovornošću. 

Po njenom mišljenju, digitalizacija je u nekim segmentima donela pojednostavljenje, kao što je uvid u stanje preko portala e-porezi, a sa druge strane je otežala proces jer danas mnogi ne znaju kako da otvore društvo sa ograničenom odgovornošću, pa moraju i za to da angažuju advokata.

Neshvatljivo je i da je vlasnik privrednog subjekta po registraciji dužan da se upiše i u registar stvarnih vlasnika iako je domaći državljanin i registruje firmu sa ličnom kartom, ali ako to propusti može dobiti prekršajnu prijavu, ističe Amon.

Procedura brisanja preduzetnika iz APR-a je jednostavnija. Potrebno je podneti registracionu prijavu, dokaz o uplati naknade za brisanje preduzetnika, potvrdu da nema neizmirenih poreskih obaveza na prihode od obavljanja samostalne delatnosti i doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i potvrdu o izmirenim dugovima za komunalne obaveze, koja nije starija od pet dana od momenta podnošenja zahteva za brisanje iz registra.

Amon kaže da je procedura zatvaranja firme za preduzetnike jednostavna jer odgovaraju ličnom imovinom. To znači da ako se, nakon potvrde Poreske uprave o izmirenim obavezama, naknadno utvrdi dug, preduzetnik ga mora platiti za razliku od društva sa ograničenom odgovornošću koje, prema propisima ne mora, što u praksi nije uvek tako.

Izvor: Marica Vučković ,Biznis i Finansije

Foto Smallbox/Unsplash