Za jednoroge iz regiona: Rimac i Infobip iz Hrvatske, Outfit7 iz Slovenije, rumunski UiPath, bugarski Payhawk čuli su mnogi.
U Srbiji, u kojoj je startap scena “jaka” ali još uvek nije iznedrila kompaniju koja je prešla magičnu vrednost od milijarde dolara, polako se menja klima za investitore i poslovne anđele.
U ovoj zemlji regiona nedavno su definisani uslovi za sticanje naziva “poslovni anđeo” potrebni za upis u Registar subjekata nacionalnog inovacionog sistema. Godine 2021. pokrenut je prvi korporativni VC fond, a pod okriljem Inicijative Digitalna Srbija, godinu i po dana postoji grupa poslovnih anđela koja aktivno ulaže u lokalne startape.
Kakva je klima u ovoj zemlji regiona za biznis anđele i koliko timovi koji rade na svojim startap rešenjima mogu da računaju da će biti još više pruženih ruku biznis anđela govori Neda Trifunović, projektna koordinatorka i poslovna analitičarka u Inicijativi Digitalna Srbija.
U Srbiji je “jaka” startap scena. Da li su korporacije/pojednici spremni da ulažu u potencijalne projekte i timove?
Srpski startap ekosistem je u poslednje dve godine doživeo ogroman rast kako po broju startapa, tako i po kvalitetu proizvoda. U 2021. godini imali smo neverovatan rast od 600 odsto u broju investicija koje su ušle u domaći ekosistem. Ovo je neminovno doprinelo tome da se investiciona klima u Srbiji jako poboljša. Sada, osim grupe poslovnih anđela okupljenih oko Inicijative Digitalna Srbija koja više od godinu i po dana aktivno ulaže u srpske startape, imamo i prvi korporativni VC fond — TSV Fond, kao i dva nova koja će početi sa aktivnostima tokom ove godine. Uz to, nadamo se da će naredni period doneti dodatno povećanje broja i pojedinaca i kompanija koji ulažu u startape.
Šta bi trebalo poboljšati za anđeosko investiranje? Da li, na primer, uvesti poreske olakšice? Ili je veći problem način razmišljanja onih koji mogu da se nađu u ovoj ulozi?
Iz našeg dosadašnjeg iskustva, veliki broj anđela investitora i startapa želi da sprovede postupak finansiranja u Srbiji, ali se i dalje neretko nakon analize propisa i prakse okreću drugim opcijama. Pre svega, investiranju kroz inostrani entitet, što dovodi do odliva kapitala iz zemlje. Smatramo da bi unapređenje zakonodavnog okvira uz istovremeno organizovanje edukativnih radionica i promociju novih pravnih instituta i pogodnosti povoljno uticalo kako na investitore tako i na startape u kreiranju bolje investicione klime i ustaljenije prakse.
S vedrije strane, u zakonodavnom okviru svake godine se unapređuju i poboljšavaju uslovi kako bi startapi, ali i investitori imali povoljnije uslove. Tako je, na primer, uvedena poreska olakšica za kompanije koje ulažu u srpske startape koja podrazumeva priznavanje poreskog kredita u okviru poreza na dobit u visini od 30 odsto od izvršenog ulaganja. Planira se uvođenje istih olakšica za fizička lica, tačnije anđele investitore koji ulažu u domaće kompanije, u okviru poreza na dohodak.
Kada je reč o izmenama zakonodavnog okvira, fokus će ove godine biti i na poboljšanju investicione klime — uvođenje mehanizama koji će unaprediti investiranje putem konvertabilnog zajma (Convertible Note) i SAFE (Simple Agreement for Future Equity) mehanizma u srpskom pravu. Planirano je i uvođenje posebnih pravila za društva za investiranje (SPV — special purpose vehicle), koje će za cilj imati da olakšaju investiranje većeg broja anđela investitora.
Ima li dobrih primera iz regiona, Evrope koji bi mogli da se primene u Srbiji?
Što se tiče startap ekosistema koji su na neki način slični srpskom – poput Bugarske, Hrvatske, Rumunije, radi se o državama koje su u poslednjih nekoliko godina iznedrile veliki broj uspešnih i kvalitetnih startapa, pa i prvih jednoroga (kompanije čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara) u Bugarskoj. Tu su i Payhawk i UiPath u Rumuniji, kao i Rimac u Hrvatskoj. Po prirodi stvari, oni su primeri koje pratimo i čije prakse pokušavamo da primenimo u srpskom ekosistemu. Za sada taj pravac delovanja deluje obećavajuće i možemo se nadati da će u narednih nekoliko godina i srpski startap ekosistem imati još uspešnije priče i kompanije.
Prošle godine DSI je objavio Vodič za anđeosko investiranje u Srbiji. Znate li za neki realizovan kontakt, investiciju?
Cilj Vodiča za anđeosko investiranje koji je nastao u saradnji Inicijative Digitalna Srbija i projekta Srbija Inovira koji je finansiran uz podršku USAID-a, imao je za cilj da široj javnosti predstavi kako izgleda proces anđeoskog investiranja, koje komponente su tu važne, ko sve može da bude anđeo investitor i na koji način.
Cilj je da na jednom mestu predstavimo sve potrebne informacije za sve koji žele da se oprobaju u ovoj oblasti. O rezultatima ove i drugih vrsta promocija pogodnosti anđeoskog investiranja možemo da govorimo u narednim mesecima kada budemo znali i broj investicija koji će se desiti u ovoj godini.
Foto portret DSI
0 komentara