Povodom istraživanje Američkih privrednih komora u Srbiji, Severnoj Makedoniji i Albaniji u okviru kojih je u prethodnom periodu sprovedeno nekoliko anketa i analiza, iz kojih će dobijeni nalazi pomoći akterima regiona da napreduju na terenu regionalnog ekonomskog povezivanja, u Beogradu je danas održana konferencija „Regionalna ekonomska saradnja – Otvoreni Balkan: šta privreda može da očekuje?“.
Organizator je bila Američka privredna komora u Srbiji a o glavnim efektima postojećih platformi za regionalnu ekonomsku saradnju, posebno implementaciji sporazuma usvojenih u okviru Inicijative Otvoreni Balkan, realnim potrebama privrede na koje može biti odgovoreno kroz dalje ekonomsko povezivanje regiona razgovarali su visoki predstavnici državne administracije, Kristofer Hil, ambasador SAD-a u Srbiji, predstavnici Narodne banke Srbije i drugih relevantnih institucija, predstavnici privrede
-Poslovna zajednica ima veliku ulogu kada su u pitanju ekonomske regionalnu integracije, ali i dalje integracije u Evropsku Uniju. Inicijativa „Otvoreni Balkan“, koja za cilj ima kreiranje jedinstvenog regionalnog tržišta zasnovanog na principima jedinstvenog tržišta EU, ima podršku privatnog sektora. U okviru ove inicijative napravljen je pomak u rešavanju dugogodišnjih necarinskih barijera i prepreka, što je dovelo do olakšavanje trgovine u regionu, pre svega u domenu uvoza i izvoza prehrambenih proizvoda“ – naglasio je Stefan Lazarević, predsednik AmCham-a u Srbiji.
On je ukazao da “rzultati pokazuju da je, u nekim slučajevima, vreme za izvoz/uvoz prehrambenih proizvoda skraćeno i do 50%, a direktni troškovi taksi i naknada smanjeni i do 80%, što je rezultiralo uvećanjem obima trgovinske razmene u regionu „Otvorenog Balkana“ za skoro 30%.
-Privreda, takođe naglašava, smatra da bi ostvarenje punog potencijala Inicijativa „Otvoreni Balkan“ imala obuhvatanjem svih regionalnih tržišta koja još uvek nisu deo EU i sve četiri slobode koje su zastupljene u EU – slobodnog kretanja robe, ljudi, kapitala i usluga.
„Američke kompanije koje planiraju dolazak u Srbiju, ne razmišljaju samo o infrastrukturi i lokalnim uslovima, već o potencijalu za šire regionalno prisustvo zahvaljujući harmonizovanim standardima koji važe u celom regionu.
– Zato je Inicijativa „Ovoreni Balkan“ važna pre svega za ekonomiju i biznis i kao mogućnost za privlačenje stranih investitora“, izjavio je ambasador Hil.
Tanja Miščević je rekla da je važno naglasiti da kroz Otvoreni Balkan ne osmišljavamo neke nove zajedničke standarde, već standarde „pozajmljujemo“ iz procesa pristupanja EU, a koje već pojedinačno pregovaramo. „Tako su evropske i regionalne integracije međusobno komplementarne i pomažu jedna drugoj“, naglasila je Miščević.
Dok je značajan pomak učinjen u domenu slobodne trgovine robom, u ostalim oblastima i dalje postoji veliki prostor za napredak – kompanije očekuju punu primenu potpisanog Sporazuma o slobodnom pristupu tržištu rada, koja bi privredi u ovim zemljama omogućila, da kroz značajno olakšane administrativne procedure, zapošljava deficitarne kadrove. Inicijativa „Otvoreni Balkan“ za sada nije adresirala pitanje slobodnog kretanja kapitala u regionu, dok je liberalizacija kretanja usluga započeta kroz ograničene i pravno neobavezujuće memorandume u oblasti turizma i filma.
Na kraju, jasna i transparentna struktura upravljanja i uspostavljanje funkcionalnog mehanizma za rešavanje žalbi privrede, koji će omogućiti ujednačenu primenu sporazuma u okviru svih potpisnica, ključni su preduslovi da platforme za regionalnu ekonomsku saradnju, poput “Otvorenog Balkana” daju svoje pune rezultate.
O slobodnom kretanju robe
Prema mišljenju privrede, najznačajnije dostignuće inicijative „Otvoreni Balkan“ je rezultat implementacije pojednostavljenja uvozno-izvoznih procedura za trgovinu robom biljnog i životinjskog porekla (uklanjanje inspekcija sa granice, prihvatanje laboratorijskih rezultata i smanjenje taksi i naknada), što je direktno uticalo na skraćenje ukupnog trajanja izvozno-uvoznih procedura i smanjenje troškova trgovinske razmene. Privreda ovo vidi kao dobar pokazni primer pozitivnih efekata koje uklanjanje trgovinskih barijera može imati i za privredu i potencijalno smanjenje troškova za krajnje potrošače.
Među najvažnijim koracima za dalje unapređenje slobodnog kretanja robe u regionu privreda vidi uniformno i dosledno sprovođenje usvojenih sporazuma od strane svih potpisnica kako bi svi izvoznici, u sve tri zemlje, imali pune koristi od ovih sporazuma, kao i proširenje obuhvata ovih sporazuma na sve kategorije roba kojima se trguje i na sve inspekcije – prvenstveno sanitarnu inspekciju.
O slobodnom kretanju kapitala
Rezultati ankete u domenu ograničenja slobodnog kretanja kapitala, ukazali su na potrebu iniciranja novih sporazuma koji će ići ka uklanjanju barijera za prekogranično kretanje kapitala, smanjenju troškova pojedinih transakcija kao i liberalizaciji finansijskih usluga. Najveći broj ograničenja proizilazi iz režima deviznog poslovanja u Srbiji, nešto manje u Severnoj Makedoniji, dok u Albaniji nisu prijavljena veća ograničenja.
Uklanjanje ovih ograničenja, i omogućavanje slobode kretanja kapitala u regionu, od velikog je značaja za strane investitore koji planiraju investicije u region, za domaće investitore koji svoje poslovanje žele da šire u regionu, kao i za mikro i mala preduzeća kojima se ovim ograničenjima smanjuje mogućnost pristupa kapitalu kroz moderne fintek platforme.
0 komentara