Petina osnivača startapa u Srbiji su žene

Osnivači u srpskom ekosistemu imaju u proseku 38 godina, visoko obrazovanje ima njih 88,9%. Udeo žena osnivača porastao je sa 17,8% na 21,5%, a zabeleženo je i povećanje onih sa iskustvom u menadžmentu, marketingu i prodaji – 68% startapa ima bar jednog netehničkog osnivača, što je rasta sa prethodniih  62,6%. Ovo je deo  podataka koji su se našli u šestom izdanju istraživanja Startap skenera 2026.

Sada već tradicionalni izveštaj Inicijative Digitalna Srbija bazira se na obrađenim podacima prikupljenim direktno od osnivača putem onlajn upitnika. Odgovori se naknadno obrađuju i analiziraju metodama deskriptivne statistike, navodi se u samom Izveštaju https://www.dsi.rs/wp-content/uploads/2026/04/Startap_skener_2026-1.pdf

Anketa je sprovedena tokom 11. i 12. meseca 2025. godine, a nalazi odražavaju dešavanja tokom 2025. godine Istraživanje se sprovodi sa ciljem da kontinuirano pruža uvide u stanje, izazove i potencijale razvoja startapa u ovoj zemlji regiona. 

Kako se navodi u objavi na sajtu Inicijative DS,  podaci iz 2025. beleže značajan rast investicionih ambicija.

Čak 72,1% startapa planira da prikupi eksternu investiciju u tekućoj godini, a 25,4% cilja runde iznad milion evra što je trostruko više nego godinu ranije (7,6%). Pristup pametnom kapitalu takođe raste: poslovni anđeli finansirali su 23,1% startapa, a inkubatori i akceleratori 23,8%.

Istovremeno, podaci ukazuju na izazove u komercijalnoj trakciji koji prate ove ambicije. Do sada je eksternu investiciju prikupilo 29,9% startapa, a njih 9,5% beleži mesečni rast prihoda veći od 10%. Više od trećine startapa (36,7%) još uvek ne ostvaruje prihode, dok 77,6% generiše manje od 150.000 evra godišnje. Prag od milion evra prešlo je svega 3,4% startapa.

Grantove i bespovratna sredstva koristilo je 59,2% startapa, a 61,9% oslanjalo se isključivo na sopstvena sredstva i/ili grantove, bez uključivanja pametnog kapitala. Među startapima bez mesečnih prihoda, 77,4% planira da se i u 2026. godini finansira primarno iz bespovratnih sredstava. Prema rezultatima istraživanja, startapi koji kombinuju grantove sa investitorskim kapitalom i tržišnom trakcijom pokazuju značajno bolji komercijalni učinak.

U pogledu tehnološkog fokusa, veštačka inteligencija i mašinsko učenje ugrađeni su u proizvode 51% startapa, što je porast od 10 procenata u jednoj godini. Dodatno, samo 44,4% osnivača radi isključivo na svom startapu, u poređenju sa 60,1% godinu ranije, što je delimično odraz finansijske realnosti u kojoj se većina startapa još nalazi.

Srbija ostaje najčešće aktivno tržište (40,8% startapa) i primarna destinacija (25,9%), dok 69,4% startapa planira širenje na nova tržišta u 2026. godini. Evropa je cilj za 98% onih koji planiraju internacionalizaciju, a SAD za 59,8% startapa.

Startapi koji od samog početka grade proizvod za globalno tržište imaju znatno veće šanse za privlačenje investicija i brzi rast.

Startapi u Srbiji kao ključne izazove i dalje navode pristup finansiranju (60,5%) i akviziciju korisnika i kupaca (37,4%).

Kada je reč o zapošljavanju, najpotrebnija pozicija ostaje prodaja –  navodi je 48,3% startapa.

-Startap skener jasno pokazuje ekosistem koji se razvija u dva pravca istovremeno: ekosistem koji raste u kontekstu ambicija, ali se i dalje suočava sa izazovom da te ambicije pretvori u konkretne rezultate, ocenjuje Tanja Kuzman, direktor Inicijative Digitalna Srbija.

Ona ukazuje da su sada osnivači obrazovaniji, međunarodno orijentisaniji i spremniji da privuku kapital više nego ikada – 72,1% planira da traži investiciju ove godine, a veštačka inteligencija je osnova proizvoda kod 51% startapa.

-Istovremeno, 36,7% startapa i dalje ne ostvaruje nikakav prihod, samo 9,5% beleži značajan mesečni rast, a većina osnivača vodi svoje startape kao sporednu aktivnost. Ključni izazov srpskog startap ekosistema ostaje da se premosti jaz između onoga čemu osnivači teže i onoga što operativna stvarnost trenutno pokazuje. Za to je potrebno još veće prisustvo pametnog kapitala, snažniji komercijalni fokus i sistem podrške koji startape usmerava ka tržištu, umesto ka zavisnosti od grantova, smatra ona.

Foto I. Andrade/Unsplash