Ploče od recikliranog stakla iz Srbije za Evropu 

Fragment ploče mogu da se koriste u enterijeru i eksterijeru. Javnim prostorima ili individualnoj gradnji. Postavljaju se na stolove, u kuhinje za radne površine, šankove restorana i barova; od njih se prave okapnice za bazene, mogu da budu ukras na zidu.

Inovativni materijal nastaje od recikliranog stakla (oko 75%), cementa i aditiva. 

Rezultat su rada na ideji koja se javila 2019. tokom potrage za novim materijalom za izradu jedne umetničke skulpture.

Startap tim koji je od umetničke avanture stigao da tržišta Skandinavije čine Marija Marković, umetnica, Pavle Milošević, ekonomista po obrazovanju i profesor s Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Fragment ploče kao ekološki i „zeleni“ građevinski materijal nedavno je pobedio na šestom konkursu Generator Zero koji organizuje OTP Banka Srbije i čiji je cilj promocija najboljih rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

U konkurenciji 116 timova, prva nagrada u visini od dva miliona dinara otišla je uspešnim inovatorima iz Čačka.

O razvoju Fragment ploča razgovaramo s Pavlom Miloševićem.

Šta su Fragment ploče i gde sve mogu da se koriste ?

Inicijalno su nastale dok smo tragali za materijalom od koga bi se napravila jedna umetnička skluptura. Pre toga bio sam uključen u različite projekte hemijske industrije i inovativnih lepkova pa mi izazovi implementacije nauke u tržišna rešenja nije bila strana. 

Fragment ploče dobijaju se od recikliranog stakla kao glavne komponente i mogu da se koriste za stolove, šankove, barove, fontane, okapnice za bazene, u kuhinjama kao radna ploča, za dekoraciju zidova. Imaju karakteristiku prirodnog kamena i kompozitnih materijala koji su trenutno na tržištu.

Da li ih ima na tržištu Srbije i regiona ?

Naše tržište još uvek nije spremno za zelene i održive proizvode. Ni Srbija, ni region. Možda u budućnosti. Iako su do sada Fragment ploče uglavnom našle primenu u privatim kućama proizvod je skup za lokalne kupce. Takođe, nedostaje ekološka svest potrošača.

Zašto je takva situacija ?

Dva su razloga. U Srbiji se koriste generalno pločasti materijali nižeg kvaliteta, samim tim i nižeg cenovnog razreda, bilo da su u pitanju ploče od kvarca, mermera, granita. Fragment ploče zbog troškova proizvodnje spadaju u cenovnu kategoriju srednje kvalitetnog mermera ili granita. 

Zato smo od početka targetirali inostrano tržište. Za sada smo usmereni na skandinavske zemlje. Imamo distributera u Norveškoj. Već smo izvezli jedna kontigent, imamo nove porudžbine. 

U ovim zemljama kao i u Centralnoj, Zapadnoj Evropi; Italiji, Španiji razvijena je ekološka svest. Godinama unazad to se postiglo razvojem dugodišnjih ekonomskih, javnih, zelenih politka, politika energetike. Kod njih su zaštita okoline i reciklaža na prioritetnom mestu. 

Sve te zemlje odavno su počele sa implementacijom zelenih, cirkularnih i održivih politika. Njihovi kupci spremni su da plate višu cenu za proizvod koji je nastao iz procesa reciklaže. Na primer, od patika od recikliranog materijala do guma koje se prave od plastike izvađene iz Severnog mora.

Kada će se to promeniti ?

Moraćemo još da sačekamo. Moramo da promenimo mentalitet, odnos prema prirodi, ekologiji, održivim rešenjima i proizvodima nastalim od materijala iz reciklaže. 

Gde se nalazi proizvodnja i šta je do sada bilo najteže?

Smešteni smo u proizvodnom delu Naučno-tehnološkog parka u Čačku. Imamo deo hale od 245 kvadratnih metara i custom-made mašine. To je bio najizazovniji deo.

Celokupna proizvodna linija je napravljena za Fragment ploče, jer ni jedna mašina nije bila odgovarajuća za tehnologiju koju smo osvojili. Na razvoju linije učestvovalo je 12 inženjera različitih struka, iz nekoliko kompanija. Imamo i laboratoriju gde ispitujemo svojstva materijala. Novac od nagrade s konkursa Generator Zero poslužiće da povećamo procenat stakla, sa sadašnjih 75 na 85 procenata u proizvodu. 

Gde ste čuli za OTP Generator Zero i šta mislite o projektu OTP Banke?

Prijatelji su nam poslali link. Ne stižemo da pratimo sve konkurse pa nam mnogo znače informacije prijatelja iz NTP i drugih hub-ova koji jave kada vide program gde bi mogli da se prijavimo.

Drago nam je što smo pobedili, iako, iskreno, nismo očekivali prvo mesto. Na polufinalu sam se upoznao s drugim timovima, stekao uvid u njihova rešenja-koja su izuzetna. Na primer, projekat Naše kuće ima osim ekološlog i širi društveni značaj, fantastično je rešenje Connect Clean Roma Group, pa  projekat Soter rover momaka iz Novog Sada. 

Kakvi su vam planovi?

Za sada smo koncentrisani na tržišta centralne i zapadna Evrope kojim bismo uz Skandinavske zemlje zaokružili trogodišnji cilj. Posle toga najverovatnije  krećemo ka Bliskom istoku.

U samoj tehnologiji planiramo povećanje nivo održivosti proizvoda tako što ćemo standarni cement zameniti eko-cementom i time još više smanjiti karbonski otisak. Takođe, udeo stakla sa sadašnjih 75 procenata povećavamo na 85 procenata, što su istraživanja u laboratoriji pokazala da je moguće. 

Ipak, za sve je potreban novac. Do kraja ove ili sledeće godine planiramo da uvedemo investitora za dokapitalizciju. Želja je da to bude, pre svega, neka domaća velika kompanija. 

Do 2026. godine bićemo u NTP, nakon toga plan je  selidba u sopstvenu halu. Dugorični plan su mikro fabrike po svetu u kojima bi se izvozila sirovina iz Srbije i tamo radila finalna zaštita, u zavisnosti od potreba kupaca. Iako možda zvuči komplikovano – verujte da nije.