Ploče od recikliranog stakla iz Srbije za Evropu 

Biznis u regionu

05.07.2023.

Fragment ploče mogu da se koriste u enterijeru i eksterijeru. Javnim prostorima ili individualnoj gradnji. Postavljaju se na stolove, u kuhinje za radne površine, šankove restorana i barova; od njih se prave okapnice za bazene, mogu da budu ukras na zidu.

Inovativni materijal nastaje od recikliranog stakla (oko 75%), cementa i aditiva. 

Rezultat su rada na ideji koja se javila 2019. tokom potrage za novim materijalom za izradu jedne umetničke skulpture.

Startap tim koji je od umetničke avanture stigao da tržišta Skandinavije čine Marija Marković, umetnica, Pavle Milošević, ekonomista po obrazovanju i profesor s Tehnološko-metalurškog fakulteta u Beogradu.

Fragment ploče kao ekološki i „zeleni“ građevinski materijal nedavno je pobedio na šestom konkursu Generator Zero koji organizuje OTP Banka Srbije i čiji je cilj promocija najboljih rešenja koja doprinose smanjenju karbonskog otiska i rastu zelene ekonomije.

U konkurenciji 116 timova, prva nagrada u visini od dva miliona dinara otišla je uspešnim inovatorima iz Čačka.

O razvoju Fragment ploča razgovaramo s Pavlom Miloševićem.

Šta su Fragment ploče i gde sve mogu da se koriste ?

Inicijalno su nastale dok smo tragali za materijalom od koga bi se napravila jedna umetnička skluptura. Pre toga bio sam uključen u različite projekte hemijske industrije i inovativnih lepkova pa mi izazovi implementacije nauke u tržišna rešenja nije bila strana. 

Fragment ploče dobijaju se od recikliranog stakla kao glavne komponente i mogu da se koriste za stolove, šankove, barove, fontane, okapnice za bazene, u kuhinjama kao radna ploča, za dekoraciju zidova. Imaju karakteristiku prirodnog kamena i kompozitnih materijala koji su trenutno na tržištu.

Da li ih ima na tržištu Srbije i regiona ?

Naše tržište još uvek nije spremno za zelene i održive proizvode. Ni Srbija, ni region. Možda u budućnosti. Iako su do sada Fragment ploče uglavnom našle primenu u privatim kućama proizvod je skup za lokalne kupce. Takođe, nedostaje ekološka svest potrošača.

Zašto je takva situacija ?

Dva su razloga. U Srbiji se koriste generalno pločasti materijali nižeg kvaliteta, samim tim i nižeg cenovnog razreda, bilo da su u pitanju ploče od kvarca, mermera, granita. Fragment ploče zbog troškova proizvodnje spadaju u cenovnu kategoriju srednje kvalitetnog mermera ili granita. 

Zato smo od početka targetirali inostrano tržište. Za sada smo usmereni na skandinavske zemlje. Imamo distributera u Norveškoj. Već smo izvezli jedna kontigent, imamo nove porudžbine. 

U ovim zemljama kao i u Centralnoj, Zapadnoj Evropi; Italiji, Španiji razvijena je ekološka svest. Godinama unazad to se postiglo razvojem dugodišnjih ekonomskih, javnih, zelenih politka, politika energetike. Kod njih su zaštita okoline i reciklaža na prioritetnom mestu. 

Sve te zemlje odavno su počele sa implementacijom zelenih, cirkularnih i održivih politika. Njihovi kupci spremni su da plate višu cenu za proizvod koji je nastao iz procesa reciklaže. Na primer, od patika od recikliranog materijala do guma koje se prave od plastike izvađene iz Severnog mora.

Kada će se to promeniti ?

Moraćemo još da sačekamo. Moramo da promenimo mentalitet, odnos prema prirodi, ekologiji, održivim rešenjima i proizvodima nastalim od materijala iz reciklaže. 

Gde se nalazi proizvodnja i šta je do sada bilo najteže?

Smešteni smo u proizvodnom delu Naučno-tehnološkog parka u Čačku. Imamo deo hale od 245 kvadratnih metara i custom-made mašine. To je bio najizazovniji deo.

Celokupna proizvodna linija je napravljena za Fragment ploče, jer ni jedna mašina nije bila odgovarajuća za tehnologiju koju smo osvojili. Na razvoju linije učestvovalo je 12 inženjera različitih struka, iz nekoliko kompanija. Imamo i laboratoriju gde ispitujemo svojstva materijala. Novac od nagrade s konkursa Generator Zero poslužiće da povećamo procenat stakla, sa sadašnjih 75 na 85 procenata u proizvodu. 

Gde ste čuli za OTP Generator Zero i šta mislite o projektu OTP Banke?

Prijatelji su nam poslali link. Ne stižemo da pratimo sve konkurse pa nam mnogo znače informacije prijatelja iz NTP i drugih hub-ova koji jave kada vide program gde bi mogli da se prijavimo.

Drago nam je što smo pobedili, iako, iskreno, nismo očekivali prvo mesto. Na polufinalu sam se upoznao s drugim timovima, stekao uvid u njihova rešenja-koja su izuzetna. Na primer, projekat Naše kuće ima osim ekološlog i širi društveni značaj, fantastično je rešenje Connect Clean Roma Group, pa  projekat Soter rover momaka iz Novog Sada. 

Kakvi su vam planovi?

Za sada smo koncentrisani na tržišta centralne i zapadna Evrope kojim bismo uz Skandinavske zemlje zaokružili trogodišnji cilj. Posle toga najverovatnije  krećemo ka Bliskom istoku.

U samoj tehnologiji planiramo povećanje nivo održivosti proizvoda tako što ćemo standarni cement zameniti eko-cementom i time još više smanjiti karbonski otisak. Takođe, udeo stakla sa sadašnjih 75 procenata povećavamo na 85 procenata, što su istraživanja u laboratoriji pokazala da je moguće. 

Ipak, za sve je potreban novac. Do kraja ove ili sledeće godine planiramo da uvedemo investitora za dokapitalizciju. Želja je da to bude, pre svega, neka domaća velika kompanija. 

Do 2026. godine bićemo u NTP, nakon toga plan je  selidba u sopstvenu halu. Dugorični plan su mikro fabrike po svetu u kojima bi se izvozila sirovina iz Srbije i tamo radila finalna zaštita, u zavisnosti od potreba kupaca. Iako možda zvuči komplikovano – verujte da nije.

Povezani tekstovi

Akrobata i programer ušao u svet startapa

Akrobata i programer ušao u svet startapa

-Najbolje poslovne ideje nastaju ako želite da rešite neki problem koji tišti vas ili ljude do kojih vam je stalo. Međutim, saosećanje nije dovoljno da biste ga zaista rešili, već morate da znate i kako to ekonomski da realizujete, ističe Đorđe Babić, preduzetnik koji...

Marija Mitrović: Oblici korporativne filantropije sve kreativniji

Marija Mitrović: Oblici korporativne filantropije sve kreativniji

-Korporativna filantropija je strateški odgovor na potrebe zajednice i društva. Definisanjem cilja davanja za opšte dobro, kompanije šalju poruku da razumeju probleme okruženja u kome posluju. Kroz korporativnu filantropiju pokazuju vrednosti koje neguju, podstiču...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Berza za selidbu pčela od sada i u Beču

Berza za selidbu pčela od sada i u Beču

Takozvana berza za selidbu pčela sada postoji i u Beču. Ideja je jednostavna: ljudi ili preduzeća koji poseduju veće cvetne površine nude ih onlajn, a pčelari potom sele svoje košnice tamo.  Berza za selidbu pčela trebalo bi da donese prednosti kako...

Preko Animond regionalnog fonda pomoć za crtaće

Preko Animond regionalnog fonda pomoć za crtaće

Prvi regionalni investicioni fond za razvoj animiranih filmova, Animond, pokreće kampanju “Podrži crtaće!” U periodu od 15.04 do 15.05. publici će biti predstavljena četiri kratka animirana filma lokalnih autora koji su u završnim fazama proizvodnje. To znači da im je...

Traži se najbolji neobjavljeni roman na srpskom

Traži se najbolji neobjavljeni roman na srpskom

Izdavačka kuća Booka uz podršku OTP banke raspisala je treći ciklus konkursa za najbolji neobjavljeni roman na srpskom. Zainteresovani mogu do sredine maja da pošalju rukopise, a pobednik će biti proglašen 15.11.2024. Ovo je jedini konkurs tog tipa u Srbiji, a njegovu...

BELDOCS od 22.05 do 29.05.

BELDOCS od 22.05 do 29.05.

Beldocs 17. Međunarodni festival dokumentarnog filma održava se od 22.05. do 29.05. u Beogradu i drugim gradovima u Srbiji.  I ove godine publiku očekuju premijere i nagrađivani filmovi sa prestižnih svetskih festivala, srpska ostvarenja, i dokumentarci najcenjenijih...

Koji filmovi stižu na 20. festival ZagrebDox

Koji filmovi stižu na 20. festival ZagrebDox

ZagrebDox je prvi put otvorio svoja festivalska vrata 21. veljače 2005. filmom Bijeli dijamant Wernera Herzoga.  Odlični naslovi obilježit će i 20. festival po redu koji počinje 14.04. Više od 1.700 filmskih prijava od kojih su čak 60  hrvatski dokumentarni...

Počinje sezona uskršnjih sajmova

Počinje sezona uskršnjih sajmova

Tradicionalni, bečki uskršnji sajmovi uskoro otvaraju svoje kapije. Brojni štandovi sa uskršnjim ukrasima, umetnički dekorisanim jajima, kulinarski specijaliteti i muzički program čekaju posetioce bazara sve do 31.03. kada ove godine Uskrs obeležavaju vernici...

Share This