Urbana poljoprivreda ili urbano baštovanstvo je rastući globalni fenomen. Pelcer svetskog trenda sve više se “prima” u zemljama regiona.

U četiri zemlje regiona:  Hrvatskoj, Srbiji, Severnoj Makedoniji i Bugarskoj sprovodi se projekat posvećen urbanoj poljoprivredi “Urban Farming Education for Sustainable Future” (Obrazovanje iz oblasti urbane poljoprivrede za održivu budućnost) koji finansira Evropska komisija u okviru progama Erasmus plus. 

Organizacije partneri na projektu su Forum za strategijska istraživanja i dokumentacije iz Skoplja kao liderska organizacija, Eko Udruga iz Zadra, Hrvatska, Asocijacija za politike iz Sofije, Bugarska i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika, Srbija.

Projekat će trajati do kraja 2024. godine. 

Poseta urbanom vrtu u Skoplju

Prošlog meseca predstavnici ovih organizacija bili su u radnoj poseti domaćinima u Skoplju, gde su, između ostalog, obišli jednu urbanu baštu.

Tokom boravka u Skoplju, upoznali su se s urbanim vrtom– Bostanie Community Garden koji vodi organizacija Zelenata Arka (The Green Ark) nastao kroz projekat “Development of The First Urban Garden in Skopje” čiji je finansijer Grad Skoplje.

Urbana poljoprivreda prepoznata u regionu 

Kako kaže Ivana Simić, generalni sekretar Udrurženja Serbia Organika, koncept urbane poljoprivrede nije nepoznat u regionu, ali je usled novih svetskih izazova od globalne urbanizacije, potrebe zaštite životne sredine do aktuelne destabilizacije u lancima proizvodnje i transporta hrane dobio još veći značaj. 

-Urbana poljoprivreda otvara novi pristup u rešenjima koja su adekvatni odgovori na aktuelne društvene i ekološke izazove, ne samo gradova. Male, ozelenjene parcele za uzgajanje pojoprivrednih kultura u velikim gradovima doprinose ublažavanju loših efekata ekonomske i prehrambene krize, kaže ona.

Šta sve urbane bašte donose gradovima i stanovnicima 

Stanovnici gradova imaju višestruke benefite od rada u baštama ušuškanim između kvartova i na obodima gradova. 

Iz pasivne uloge isključivo kupca-konzumenta, stanovnici gradova postaju aktivni mikro proizvođači.

Proizvedene plodove voća, povrće, začinsko bilje… koriste za sosptvene ishranu. Obradom zemlje pozitivno utiču na zaštitu životne sredine, ovakvim angažovanjem odbezbeđuju dodatnu ekonomsku vrednost svojih kućnih budžeta prodajom eventualnog viška proizvoda.

Takođe, učenjem i neposrednom realizacijom agronomskih procesa “od zemlje do trpeze” urbana poljoprivreda je zeleni put kroz beton kojim se ublažava stroga podela ruralno / urbano. 

Sve više se govori o socijalno-zdravstvenom aspeketu angažovanja stanovnika na gradskim parcelama.

Urbane bašte ili vrtovi postaju mesto druženja, socijalizacije, razvijanja zajedništva, fizičkog angažmana. 

Projekat doprinosi Zelenoj agendi EU 

-Cilj regionalnog projekta doprinosi Zelenoj agendi EU, borbi protiv klimatskih promena i održivosti gradova, ističe Ivana Simić.

Urbana poljoprivreda je način za pomociju socijalne inkluzije marginalizovanih, posebno osetljivih društvenih grupa. Zajednički rad u urbanom vrtu lakše se jačaju međugeneracijske veze stare populacije i mladih, pogodni su za kreativne radionice za decu školskog i preškolskog uzrasta.

Projektom “Urban Farming Education for Sustainable Future” u četiri zemlje SEE predviđeno je širenje znanja i unapređenje veština odraslih u gradovima, njihovo podsticanje da se zainteresuju za zaštitu životne sredine i održivi razvij; da jačanjem principa urbane poljoprivrede doprinose borbi protiv klimatskih promena. 

Radionice i studija za Hrvatsku, Srbiju, Severnu Makedoniju i Bugarsku

U sve četiri zemlje regiona biće organizovane edukativne aktivnosti, kursevi i obuke. 

-Tokom projekta izradićemo studiju koja će dati presek stanja za mogućnosti razvoja urbanih bašti u svakoj od ovih zemalja, kao i svojevrsni edukativni paket – od video i infografike, vodiča za početnike, izrade nastavnog plana i programa. Biće realizovani treninzi, promotivni događaji kako bi se javnost upoznala sa principima urbane poljoprivrede, dodaje Ivana Simić.

Gde je najrazvijenija urbana poljoprivreda 

Gradovi koji poslednje dve decenije imaju jače razvijenu kulturu urbane poljoprivrede su New York, Toronto, London, Sydney, Paris, Amesterdam ili regionu najbliži- glavni grad Austrije – Beč.  

Još 2010. počelo se s jačanjem svesti stanovnika Beča zašto je korisno za njih, ali i grad da se neiskorišćene, male i veće parcele  pretvore u voćnjake, povrtnjake, bašte…

Više od polovine svetske populacije živi u gradovima

Demografi procenjuju da će do 2050. godine skoro 70 procenata svetske populacije živeti u gradovima.

Već sada više od 56 procenata stanovnika na planeti ima gradsku adresu. 

Taj procenat je polovinom 20.veka, do sredine 50-tih godina iznosio oko 30 procenata ukupne svetske populacije. 

U poslednjim dekadama 20. veka došlo je do drastičnog smanjenja broja ljudi koji žive u selima.

U urbanim vrtovima voće, povrće, lekovito bilje, pčele,kompost

Urbana poljoprivreda podrazumeva da se slobodno zemljište daje u zakup, od nekoliko kvadratnih metara do nekoliko hektara, pojedinicima, civilnim zajednicama za bavljenje poljoprivredom: povrtarstvom, hotrikulturom, voćarstvom, kompostiranjem, postavljanje košnica, organsku poljoprivrednu proizvodnju…

Partnerske organizacije iz Hrvatske, Bugarske, Srbije i Sevrene Makedonije već su uspešno sprovele program “Innovation platform for organic agriculture” od 2019. do 2021. godine, takođe podržan od EK Erasmus plus.

Foto Unsplash