Radno i svečano je ovih dana u kompaniji Clever, iz Beograda. Posle aplikacije Paušal, digitalnog rešenja koje je olakšalo paušalcima da sami vode svoje agencije, razvijaju novi digitalni alat.
Clever tim, na čijem čelu je Sofija Popara Parmaković razvija prvi legaltech. Alat bi mogao naći primenu i u zemljama regiona i Evrope. Omogućava preduzetnicima da razumeju kriterijume testa samostalnosti i predstavlja pionirski potez jedne lokalne kompanije u prosecu digitalizacije poreskog propisa.
Zbog znanja i bogatog iskustva, stručnjaci kompanije Clever deo su oficijalnih radnih grupa, strukovnih organizacija i digitalnih inicijativa. Ukazuju na potencijale digitalizacije, predlažu rešenja za probleme iz prakse kada se krše poreska prava i obaveze; sve u cilju kreiranja boljih uslova poslovanja preduzetnika i preduzetnica u Srbiji.
Prvih sedam godina rada Clever proslavlja krajem meseca.
Gde je danas Srbija u procesu poreske digitalizacije u odnosu na pre sedam godina?
Mnogo procesa je digitalizovano. Veliki broj prijava, zahteva i sl. moguće je podneti elektronskim putem. Time je u velikoj meri smanjena papirologija, štedi se vreme kako institucija, tako privrednih subjekata. Ujedno, automatizacijom smanjena je mogućnost greške. Rešenja poreskih uprava većinski se šalju elektornski, pa je smanjena i mogućnost da se ne uruči, “zagubi” pošiljka.
Ono što, možda, malo, koči proces je neophodan elektronski sertifikat i instalacija određenih aplikacija, a sa čim se privrednici teže snalaze. S druge strane, iako je većini privrednika neophodan elektronski potpis i dalje se ne smatra validnim potpisivanje poslovne dokumentacije istim, što je malo paradoksalna situacija.
U mnogim propisima postoje kontradiktornosti, koji čine poslovanje u praksi nesigurnim i otvara mogućnost za slobodno tumačenje. Primer može da bude pečat. I dalje se u pojedinim institucijama zahteva, iako njegova upotreba nije obavezna godinama unazad.
Ipak, skoro svake godine napreduje se u procesu digitalizacije. Sigurna sam da će odgovor na ovo pitanje za nekoliko godina biti dosta drugačije.
Gde vidite prostor za unapređenje i olakšavanje rada paušalcima?
U poslednjih nekoliko godina uvedeno je dosta toga da bi se olakšao rad preduzetnika. Paušalcima je omogućeno da precizno izračunaju visinu poreza i doprinosa koje će plaćati uz pomoć kalkulatora, poreska rešenja pristižu na portalu ePorezi, poreske prijave se podnose elektronski…
Ipak, prostora za napredak uvek ima. Pre svega za unapredjenje elektonskih usluga APR. Za sada je preduzetnicima omogućeno samo da se registruju elektronski, dok druge promene ili zatvaranje nisu moguća. Bilo je najava da će biti realizovano u ovoj godini, ali se još nije desilo.
Iako većina uverenja iz Poreske uprave mogu da se dobiju elektronski, određena, poput onih koja su neophodna za otvaranje porodiljskog bolovanja preduzetnica ili za zatvaranje, moraju da se pribavljaju lično.
Takođe, pojedine lokalne samouprave su omogućile online dobijanje uverenja za zatvaranje, ali ta uverenja se ne prihvataju u APR u kojem se predaje celokupna dokumentacija za zatvaranje. Što je još jedan primer neusaglašenosti rada institucija. Na dobijanje ovih uverenja čeka se određeno vreme, što zavisi od Poreske uprave i lokalne samouprave. A važe samo pet dana, što otežava proceduru gašenja. Kada bi se i ovaj proces digitalizovao, procedura bi bila mnogo brža.
Još jedna stvar koja bi olakšala poslovanje paušalcima je objedinjena uplata poreza i doprinosa. Dakle, da ih plaćaju na jedan račun, odnosno s jednom uplaticom umesto na četiri različita računa. To je jedan od razloga zbog kojih često dolazi do grešaka.
Prijava preduzetnika putem portala CROSO je još jedna od izmena koje bi im u značajnoj meri olakšala poslovanje. Naime, preduzetnici ne mogu da elektronski podnesu prijavu, odjavu ili izvrše promenu za sebe, već to mogu da učine samo za svoje zaposlene ili članove porodice.
Kada je u pitanju upis staža za preduzetnike postoji dosta nedoslednosti u procedurama, pa se u praksi upis vrši tek onda kada se preduzetnik zatvori. Mnogi preduzetnici nisu ni upoznati s tim, niti mogu da dobiju konkretne informacije o upisu staža, pa se mnogi iznenade kada vide da nije upisan iako su redovno plaćali doprinose.
Deo ste Digitalne zajednice, učestvujete u radnim grupama na izradi predloga novih zakona. Da li su donosioci odluka spremni da razgovaraju, prihvate argumente koje Vi s terena, iz struke uočavate svakodnevno ?
Iskustvo Digitalne zajednice iz radne grupe za uređenje statusa lica koja posluju preko interneta je pozitivno. Veoma smo se posvetili radu radne grupe, i na kraju je Ministarstvo finansija predstavilo nacrt potencijalnog rešenja koje ima dosta elemenata predloga Digitalne zajednice. Deo koji je izostao iz predloga je uvećanje obima prava lica koja posluju preko interneta, i to će svakako biti pravac koji ćemo zagovarati u budućnosti.
Naše iskustvo pokazalo je da uz dobru argumentaciju, donosioci odluka jesu spremni da čuju, razgovaraju i uzmu u razmatranje predloge koje dajemo.
Šta se dešava sa predlogom produženja uredbe o paušalnom oporezivanju da visina poreza ne može rasti više od 10 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Da li će dovesti do gašenja preduzetničkih firmi naredne godine?
Naglasila bih da je inicijativa koju smo pokrenuli sa Naledom jako važna tema, ali bojimo se da je podigla veliku paniku. Odredba za čije se produženje zalažemo unutar Uredbe o paušalnom oporezivanju ne pogađa sve paušalne preduzetnike, i individualno je do kolikog povećanja poreskog opterećenja će doći. Zbog toga nismo mogli da napravimo preciznu procenu. Za paušalne preduzetnike koji su registrovani pre 2019, i koji su poslovali pod određenim šiframa delatnosti, može doći do povećanja opterećenja više nego što su očekivali.
Verujem da će u slučaju da se reši ovo pitanje korist biti obostrana; države jer na taj način neće prinuditi preduzetnike da posluju pod veiliki opterećenjem; zbog čega može doći do gašenja određenog broja agencija, i preduzetnika koji će moći da prilagode poslovanje novim poreskim rešenjima.
Kako ocenjujete predložena dva modela koje je ponudilo Ministarstvo finansija?
Predložena dva modela su praktična i povoljna za lica koja posluju preko interneta. Obuhvaćeni su interesi i lica koja ostaruju male i veće prihode. Jedina zamerka je što nismo više pažnje posvetili pravima, i tu sam najavila dalje zalaganje Digitalne zajednice. Na radnoj grupi smo dobili obećanje da će ceo proces biti automatizovan, što dodatno olakšava poslovanje lica koja rade preko interneta.
Još jedna novina sledi od 01.01. 2023, a za koju j postojao prelazni period od 01.05, obaveznog izdavanja i čuvanja e-faktura između subjekata privatnog sektora. Da li je bilo dovoljno vremena da se svi akteri upoznaju, pripreme?
Zakon o elektronskom fakturisanju stupio je na snagu još 2021, a obaveza primene je započela u 2022. godini. Korišćenje ovog sistema obavezno je za subjekte javnog sektora, kao i obveznike PDV. Od 01.05. je uvedena obaveza efakturisanja prvo ka javnom sektoru, a od naredne – 2023. ova obaveza postojaće i između subjekata privatnog sektora. Paušalci nisu obveznici PDV te nisu u obavezi da koriste sistem e-faktura, osim ukoliko ne posluju sa subjektima javnog sektora.
U toku godine, održano je dosta vebinara na ovu temu i objavljeno je dosta video uputstava za korišćenje, što je bila prilika korisnicima za edukaciju. Međutim, sam sistem se i dalje uvek menja i prilagođava potrebama korisnika, što dodatno stvara otpor za korišćenje. Mnogima će predstavljati dodatno administrativno opterećenje ili će morati da se prilagođavaju novom sistemu. U istom periodu uveden je i novi sistem fiskalizacije, pa su privrednici morali da se suočavaju sa izmenama odjednom.
Čini se da nikad nije dovoljno vremena za pripremu, ali nemoguće je stalno odlagati početak. Sigurno će biti potrebno još vremena dok se svi naviknu i prilagode. Zato je važno da postoji dobra edukacija, validne informacije i, naravno, podrška kojoj subjekti mogu da se obrate u slučaju problema.
Aktivni ste u kampanji za ukidanje diskriminatorskog odnosa prema mamama-preduzetnicama. U Srbiji, naime, preduzetnice, tokom trudničkog i porodiljskog odsustva nemaju iste pozicije prema radnom pravu i poreskom sistemu kao mame koje su zaposlene „kod drugog“. Dokle se stiglo po tom pitanju?
Inicijativa “I preduzetnice su mame” je dobila veliku podršku javnosti, i veoma nam je drago zbog toga. Na neki način, ruke su nam bile vezane sve dok se nije konstituisala Vlada, tako da sada krećemo s značajnijim koracima.
Pomenula sam da u budućnosti planiramo da se bavimo pravima lica koja posluju preko interneta, i sada je prava prilika da objedinimo te dve teme. Posebno kada se uzme u obzir da smo još prošle godine dobili obećanje Ministarstva za brigu o porodici da pitanje prava na trudničko, porodljsko i odsustvo sa rada zbog nege deteta žele da reše sistemski, tako što će uključiti i žene koje posluju kao fizička lica van radnog odnosa.
Da li razmišljate o nekom fintech alatu koji bi bio globalno primenjiv i kakvi su planovi Clever-a u narednih sedam godina?
Upravo smo u završnom procesu rada na jednom proizvodu koji će za sada biti moguće primeniti samo u Srbiji, ali ima veliki potencijal u regionu i Evropi. U pitanju je Digitalni test samostalnosti. Ovu aplikaciju ne bih svrstala u fintech, već pre u jednu potpuno novu oblast – legaltech.
Aplikacija ima za cilj da pomogne preduzetnicima da razumeju kriterijume testa samostalnosti, osiguraju svoje poslovanje, i na jednostavan način dođu do odgovora da li su samostalni ili nesamostalni u poslovnom odnosu sa nalogodavcem.
Na osnovu velikog iskustva, direktnog kontakta sa preduzetnicima usudili smo se da postanemo pioniri u procesu digitalizacije poreskog propisa. Držite nam fige!
Foto Clever/Privatna arhiva
0 komentara