Tržišta uglavnom očekuju da će u 2024. godini doći do prvog smanjenja referentnih kamatnih stopa globalno, i kod nas, usled dezinflacije.
Međutim, postoje solidni geopolitički rizici koji mogu uticati na volatilan trend cena energenata, pa samim tim i držanje bazne inflacije (ukupna inflacija po isključenju cena koje pokazuju visoku volatilnost i pod uticajem su sezone, kao i regulisane cene) na nešto višem nivou, što može odložiti smanjenje kamatnih stopa za kraj 2024. godine, navodi se u Ekonomskom izveštaju za decembar 2023, na sajtu Raiffeisen banke Srbija. https://www.raiffeisenbank.rs/ekonomski-izvestaj-decembar-2023/
Prema trenutnim prognozama RBI istraživanja, očekuje se da će Američke federalne rezerve (FED) krenuti ranije (K2) da smanjuju kamatnu stopu zbog solidnog rasta ekonomije, dok se u slučaju Evropske centralne banke (ECB) očekuje da će smanjiti kamatnu stopu u K3, s obzirom na to da evrozona pokazuje znake recesije.
Kada je u pitanju Narodna Banka Srbije (NBS), očekujemo da će odluka o smanjenju kamatne stope biti doneta u K2 2024 (-25bp na 6,25%), a na odluku će uticati usporavanje inflacije i njen ulazak u inflacioni cilj. U slučaju da inflacija uđe u inflacioni cilj tek u trećem kvartalu, odluka o smanjenju se u tom slučaju odlaže za naredni kvartal tj. K3.
Takođe, bankocentričan model finansiranja ekonomije u uslovima rastućih troškova finansiranja u kombinaciji sa slabijom izvoznom tražnjom, uticao je na manju tražnju za kreditima, a samim tim i nižu investicionu aktivnost kompanija, prerađivački sektor i izvoz.
Iako ne vidimo da će srpska ekonomija ući u recesiju, ipak, očekujemo nastavak manje sklonosti ka potrošnji građana i privrede i u narednoj godini, tako da zadržavanje kamatne stope na visokom nivou, zajedno sa deziniflacijom, ne bi imalo opravdanja. Svakako dinamika smanjenja kamatne stope će ići dosta sporije u odnosu na ciklus rasta ove kamate.
Iako očekujemo da će stopa rasta BDP-a u 2024. godini biti 3 odsto, ovaj rast će uglavnom biti podržan infrastrukturnim investicijama, a u manjoj meri oporavkom lične potrošnje (nastavak rasta realnih zarada), izvozom (usled blagog oporavka tražnje iz evrozone) i privatnim investicijama (nastavak priliva stranih direktnih investicija).
RBI istraživanje je upravo smanjio prognozu rasta BDP-a evrozone za 2024. godinu sa 0,8% na 0,5% jer za ekonomski oporavak unije nije dovoljan oporavak samo sektora usluga, već stabilan rast industrijske proizvodnje čiji oporavak zavisi od pada troškova finansiranja, oporavka kreditne ponude i globalne tražnje.
Kada je u pitanju kretanje EUR-RSD, ne očekujemo značajnija odstupanja politike upravljanja deviznim kursom u odnosu na prethodne tri godine.
Dakle, politika niske volatilnosti, praćena deviznim intervencijama NBS-a na deviznom tržištu. I dalje očekujemo značajan priliv stranih direktnih investicija u zemlju, usled visokih troškova energetske tranzcije u EU i odluke dosta kompanija da realociraju svoju proizvodnju na tržišta gde su troškovi energenata još uvek niži u odnosu na njihove prosečne cene u EU.
Foto C.Morin/Unsplash
0 komentara