Kakve su nam navike u oblasti digitalne higijene? Da li više vodimo računa o pametnim telefonima ili računarima?
Odgovore je pokušala da nađe kompanije Kaspersky sprovodeći istraživanje u trećem mesecu ove godine, uz učestvovanje 7.200 ispitanika iz 18 zemalja širom sveta.
Podaci koji su dobijeni govore da korisnici pametnih telefona vode više računa o digitalnoj higijeni svojih uređaja nego korisnici računara. Redovno ažuriranje sistema i aplikacija obavlja 77% korisnika telefona, a tek 53% korisnika računara. Brisanje medijskih fajlova, fotografije i video-zapise, kontinuirano čisti 72% korisnika telefona, u poređenju sa 49% na računarima. Kada je reč o organizaciji datoteka i imejlova, korisnici računara su pedantniji jer 57% njih sortira fajlove u fascikle, dok to čini samo 46% vlasnika pametnih telefona.
Korisnici telefona češće brišu nepotrebne aplikacije zbog manjka prostora, ali obe grupe ozbiljno zanemaruju ključne bezbednosne navike, upozoravaju stručnjaci kompanije Kaspersky.
Istraživanje pokazuje da brisanje retko korišćenih aplikacija, redovna promena lozinki, pravljenje rezervnih kopija (Backup), provera dozvola i privatnosti, je procentualno u korist korisnika pametnih telefona ali statistike o sajber-higijeni su zabrinjavajuće niske. Nagomilani softver na računarima ne samo da usporavaju rad već nosi veliki rizik od krađe podataka.
Razlike u digitalnoj higijeni potiču iz načina korišćenja uređaja. Za 58% korisnika telefon je glavni uređaj za internet, fotografisanje, dopisivanje, video, što objašnjava njihovu veću aktivnost u održavanju, dok računari imaju primarnu ulogu vezanu za posao. Takođe, ključan je podatak da starija populacija, od 61 godine, 58% koristi isključivo računar za internet.
Veoma važno za očuvanje sajber-bezbednosti je redovna digitalna higijena i preventivna zaštita.
Da bi čišćenje uređaja postalo stalna navika, Kaspersky preporučuje sledeće korake:
-Mesečne ili kvartalne podsetnike za proveru uređaja i naloga.
-Brisanje starih, nekorišćenih naloga i sačuvanih podatka o plaćanju, dok aktivne čuvati u menadžeru lozinki.
-Aktiviranje automatskog pravljenja rezervnih kopija (npr. šifrovano na Cloud-u ili eksternom disku pomoću alata kao što je Kaspersky Premium).
-Instalirajnje antivirusa koji štiti od malvera i sprečava curenje podataka.
-Redovno praćenje najnovijih pretnji i saveta putem stručnih izvora poput Kaspersky Daily Blog-a.
Foto Sasun Buhdaryan, Unsplash
0 komentara