Hrvatska je prvu sedmicu deo velike Schengen porodice. Od 1. 01. 2023. zemlja regiona postala je 27 država u zoni koja obuhvata više od četiri miliona kvadratnih kilometara i populaciju od skoro 420 miliona stanovnika. Uz Sloveniju, jedina je zemlja SEE koja je u potpunosti  pristupila šengenskom prostoru.

Zona bez pasoša za građane Hrvatske postala je važeća s prvim danom nove godine, ukidanjem graničnih kontrola na drumskim i pomorskim prelazim, dok će na aerodromima mera stupiti na snagu  26.03. 

Ko je u Schengen zoni

U jednoj od najvećih svetskih oblasti bez kontrole unutrašnjih granica nalazi se ukupno 27 zemalja: 23 države, od 27 članica EU kao i Island, Lihtenštajn, Norveška i Švajcarska.

Iako su deo EU, Bugarska, Kipar i Rumunija još nisu postale deo Schengen zone, niti Irska.

Schengen zona u brojevima 

Bezvizni režim mobilnosti omogućava da više od 400 miliona ljudi slobodno putuju između članica bez prolaska kroz granične kontrole.

Svakog dana oko 3,5 miliona ljudi prelazi unutrašnje granice, ide u drugu zemlju na posao, studije, posećuje porodicu i prijatelje. Skoro 1,7 miliona ljudi živi u jednoj zemlji Schengen-a dok radi u drugoj.

Evropljani svake godine obave oko 1,25 milijardi putovanja unutar šengenskog prostora, što ima veliku korist za sektor turizma i kulture.

Schengen prostor donosi značajne ekonomske koristi svim građanima i kompanijama jer je dizajniran da predtavlja temelj jedinstvenog tržišta EU.

Kada je nastala Schengen zona 

Schengenski prostor je izrastao iz međuvladinog projekta pet zemalja: – Francuske, Nemačke, Belgije, Holandije i Luksemburga iz 1985. godine. Postepeno se širio i postao najveća zona slobodnog putovanja na svetu.

Sam naziv je dobio po mestu Schengen, sela u Luksemburgu, na granici sa Nemačkom i Francuskom, gde su potpisani prvi  sporazum i Šengenska konvencija, 1985. odnosno 1990. godine.

Foto www.consilium.europa.eu