Kakav će biti efekat energetske krize na globalnu i ekonomiju u Srbiji, umnogome zavisi od toga koliko dugo će trajati eskalacija sukoba između SAD-a, Izraela i Irana. Važno je napomenuti da je lokalna ekonomija usporila rast u 2025. godine i da izgledi za značajan oporavak rasta nisu bili povoljni ni pre sukoba. Međutim, za razliku od evropskih zemalja, ekonomija u Srbiji u novu energetsku krizu ulazi sa jakom fiskalnom pozicijom, zahvaljujući kojoj Vlada, u slučaju da sukob potraje, može razmatrati uvođenje programa podrške privredi i stanovništvu, kao što je to bio slučaj i u prethodnim krizama, navodi se u novom mesečnom ekonomskom izveštaju Raiffeisen banke iz ove zemlje regiona.
U scenariju da sukob traje do četiri nedelje, očekujemo da rast cena nafte ima privremen negativan efekat na rast inflacije i usporavanje industrijske proizvodnje, s tim što bi obim tog efekta bio umanjen, jer je Vlada već donela odluku o zabrani izvoza nafte i naftnih derivata (izuzev butana, propana i auto-gasa) do 19. 03. i odluku o 20% umanjenja akcize na naftne derivate, sa rokom važenja do 15.04.
U scenariju produženog trajanja sukoba, za očekivati je da će doći do rasta inflacije, depresijacijskih pritisaka na dinar (koji će biti ublaženi deviznim intervencijama NBS) i značajnog pada industrije, osim ako se kupoprodajna transakcija MOL/NIS ne završi u prvom delu godine, što je za sada neizvesno. Što se tiče BDP-a u drugom scenariju, očekujemo dalje usporavanje, jer bi se rast cena naftnih derivata prelio na pad potrošnje građana ali i privrede, ali i tu imamo rezerve, jer očekujemo da će Vlada reagovati sa merama ,navodi se u izveštaju https://www.raiffeisenbank.rs/sr/news/2026/Ekonomski-izvestaj/Ekonomski-izvestaj-mart-2026.html.
Podaci BDP-a za četvrti kvartal pokazuju da je došlo do intenziviranja infrastrukturnih investicija u vezi sa projektom EXPO 2027, s obzirom da se približava održavanje ove izložbe, što bi moglo ublažiti negativan efekat rasta cena nafte. Zasada zadržavamo projekciju rasta BDP-a od 2,75% (što je bio konzervativan scenario i pre ove krize u odnosu na projekcije ostalih institucija), ali su korekcije naniže moguće.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije (NBS) zadržao je referentnu kamatnu stopu na 5,75%, kao i kamatne stope na depozitne i kreditne aranžmane, 4,5% i 7%, respektivno.
Na odluku su opet više uticali spoljni faktori nego uslovi na domaćem tržištu. NBS je potvrdila očekivanja da će inflacija ostati niska i u okviru inflacionog koridora (3% ± 1,25 p.p.) tokom 2026. godine i na srednji rok. Ove izglede podržava planirano uvođenje sistemskih zakona usmerenih na sprečavanje nefer trgovinskih praksi, kao i predstojeća poljoprivredna sezona, pod pretpostavkom prosečnih prinosa. Za očekivati je da bi rat na Bliskom istoku mogao negativno uticati na inflaciju i ekonomske performanse, a obim uticaja zavisi od toga koliko dugo će sukob trajati. Za sada, zadržavamo prognozu inflacije na 4,1% za kraj godine i BDP-a na 2,75%, iako su povećani rizici ostvarenja ovih projekcija.
Ako sukob potraje duže od četiri nedelje, inflacija bi mogla izaći iz inflatornog koridora, ali i to zavisi od već preduzetih mera Vlade, kada je u pitanju projekcija BDP-a zadržavamo rezerve. Nova energetska kriza pojačava potrebu vođenja restriktivne monetarne politike, što podržava naš scenario nepromenjene kamatne stope od 5,75%. U slučaju značajnog rasta inflacije, za sada ne razmatramo scenario rasta kamatne stope, jer očekujemo da će se inflatorni pritisci rešavati kroz administrativne mere. Ipak, ako sukob potraje i cena nafte na globalnim tržištima duže vremena ostane na nivou preko 100 dolara po barelu, razmatraćemo i taj scenario.
Nakon januarskog rasta od 0,3% mnm, potrošačke cene su nastavile rast u februaru (+0,5%mesečno) usled rasta cena hrane i bezalkoholnih pića (+0,9% mnm), tačnije cena povrća. S obziromda uredba kojom je ograničena marža u maloprodaji i veleprodaji na 20%, ne obuhvata prodavcena pijacama (tezge), cene ove hrane su u porastu. Dalje, rast je bio primetan i kod rasta cenatransporta (+0,9% mmn), nakon pada od 1,1% mnm u januaru, a za očekivati je nastavak rasta usledrasta cena nafte na globalnim tržištima zbog rata na Bliskom istoku. Ostatak potrošačke korpe jezabeležio slabiji rast u odnosu na januar.
Na godišnjem nivou inflacija je blago porasla na 2,5% gng nakon rasta od 2,4% godišnje ujanuaru. Najviši rast je primećen kod cena stanovanja, vode, električne energije, gasa i ostalih goriva(+9,1% gng), zdravlja (+6,3% gng), rekreacije i kulture (+8,5% gng), kao i restorana i hotela (+6,3%gng).
Cene hrane i bezalkoholnih pića su pale za 0,7% godišnje, dok su cene transporta pale za 0,2%godišnje. Cene usluga se održavaju na još uvek višim nivoima (5,6% godišnje), dok cene robaodržavaju nepromenjen trend na 1,5% godišnje.
Iako ostajemo pri našoj projekciji inflacije od 4,1% za kraj godine, eskalacija sukoba između SAD,Izraela i Irana, te posledično rast cena nafte na globalnim tržištima (izazvan blokadom moreuza Ormuz, kroz koji prolazi oko 20% globalne nafte, smanjenom proizvodnjom nafte i strepnjom kolikodugo će sukob trajati), povećavaju rizik da inflacija premaši ovu projekciju.
Ukoliko sukob stane za najduže četiri nedelje, možemo reći da bi rast cena naftnih derivata imao pozitivan efekat na rast inflacije, ali bi to bio tranzitorni efekat. Međutim, ukoliko se trajanje ovog sukoba produži na više meseci, za očekivati je nešto viši inflatorni efekat što bi rezultiralo korekcijom projekcije inflacije naviše.
I dalje ostaje da će inflacija polako rasti u narednim mesecima, usled: a) prestanka važenja uredbe kojom se ograničavaju trgovinske marže, b) ne očekujemo prosečnu poljoprivrednu sezonu, s obzirom na nepovoljne klimatske uslove prethodnih godina, c) baznog efekta od septembra i d)potencijalno inflatornog efekta novog viznog režima (pravilo zadržavanja u EU 90/180, koji bi mogao da utiče na poskupljenja uvoza robe, ali zasada to ne uzimamo u osnovni scenario jer postoji mogućnost da EU ipak prilagodi ovu uredbu za transportni sektor). Pretpostavljamo da će se prodaja naftne kompanije NIS mađarskom MOL-u materijalizovati i samim time da neće imati inflatorni uticaj. Svakako, doza opreznosti ostaje, dok se ne vidi i konačan ishod.
Foto E.Akyurt/Unsplash
0 komentara