Cena kugle sladoleda u Beogradu ovoga leta je bila od 1,2 do 2,2 evra. Na hrvatskom primoriju dva do tri, a negde i 3,5 evra-za specijalne ukuse. „Topka“ sladoleda u Severnoj Makedoniji košala je od 1,2 do 2 evra, koliko su bile najskuplje u Ohridu ili Skoplju, glavnom gradu ove zemlje regiona.
Duž obale Crne Gore, od severa ka jugu, cena se “spuštala”. Za kuglu sladoleda u Budvi bilo je potrebno izdvojiti i do dva evra, a u Sutomoru ili Ulcinju – evro.
Stanovnici i gosti država regiona, cenu zanatskog sladoleda pomalo neočekivano morali su da računaju kao posebnu stavku u budžetu godišnjeg odmora.
-Na krajnju cenu sladoleda manje utiču cene sirovina, tj. sastojaka od kojih se pravi. Mnogima je to nepojmljivo. Troškovi zakupa lokala, struje ili drugih energenata; doprinosi i plate za radnike, porezi.. Sve to ima veći udeo u strukturi cene sladoleda u odnosu, na primer, na cenu mleka ili voća, objašnjava Mladen Stojsavljević, suvlasnik zanatske radionice za proizvodnju vrhunskog, italijanskog sladoleda “Bubamara”, u centru Beograda.
Povrtak u domovinu i početak preduzetništva
Napominje, da se radi o sezonskom proizvodu za koji sezone traje od aprila do oktobra. Đealateriju Bubamara gde se nudi vrhunski italijanski sladoled, može popiti espreso, kapućino ili pojesti kolač tiramisu, Mladen je otvorio je pre šest godina. U preduzetniče vode, po povratku sa školovanja i poslovne karijere u Italiji, ušao je sa Romolom Biondijem, nekadašnjem šefom iz korporacije u Milanu, gde je Mladen radio nakon završenih master studija iz oblasti ekonomije.
Za šest godina Bubamare, Mladen kaže da su prošli iskustvo koje su drugi preduzetnici sticali nekoliko decenija.
Na samom početku – 2019. suočili su se pandemijom korona virusa. Takođe, otvaranje lokala korespondiralo je sa nepovoljnim trendom pronalaženja i zadržavanja radnika, ne samo u Srbiji već i u regionu, pogotovo u zanatskoj i uslužnoj delatnosti.
Radnici u Bubamari ostaju godinama
Poslednje dve godine inflacija i rast cena je nešto sa čime se suočava, a ovog leta na prodaju su uticale i društvene okolnosti u ovoj zemlji regiona nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Zato naš sagovornik u poslovni uspeh ubraja ne samo šest godina rada već što istrajavaju sa ponudom sladoleda vrhunskog kvaliteta. Ili, što zaposleni, od petoror do sedmoro radnika/radnica u proizvodnji i prodaji, iz Bubamare odlaze tek posle nekoliko godina rada.
Od sirovina potrebnih za sladoled, deo nabavlja u Italiji, dok sve što da nađe u Srbiji kupuje od lokalnih, malih proizvođača. Na primer, malinu iz Arilja, višnje iz Feketića, kornete od vlasnice zanatske radionice za peciva iz Beogradu.
Prošle godine Bubamara je promenila lokal i bukvalno sa jedne strane Kosovske ulice prešla na drugu. – Ima u svemu neke simbolike. Sada smo u prizemlju kuće porodice Šondra koja je na početkom 20. veka pokrenula proizvodnju čokolade u Beogradu. Prethodni zanatlija u lokalu je bio čuveni krojač čija je radnja bila otvorena 60 godina, priča Mladen.
Poslovne ponude koje se još razmatraju
Za razliku od prvih godina Bubamare, kada je radio i u proizvodnji, raznosio sladoled, bio prodavac, naš sagovornik se više bavi razvojem poslovanja. Dobijali su ponude da Bubamara sladoled “siđe” u rizort na obali Jadranskog mora, postane deo slatkog menija poznatog hotelskog lanaca, ali za sada te ponude nisu prihvatili. – Dosledni smo ideji da ostanemo lokalni, vrhunski proizvod za koji će najbolju reklamu da daju naše komšije i redovne mušterije. A komšija imaju po celom gradu jer su prvi zanatski proizvođač sladoleda koji je dogovorio saradnju za dostavu s kompanijom Wolt.
0 komentara