“Zeleni“ startapi u Srbiji tek dolaze u fokus

Biorazgradivi materijal – biosporin, održiva i ”zelena” verzija stiropora rezultat je rada mladih inovatora iz Srbije. 

Već nekoliko godina unapređuju rešenje do koga su došli preradom poljoprivrednog otpada, odnosno nusprodukta šumske gljive od koje prave suplemente.  Na čelu Soma tima je Nikola Stanojević, molekularni biolog iza koga je više od 15 startapova iz Biotech i Healt Tech oblasti, u Srbiji i inostranstvu.

Primena biosporina je široka. Može da se koristi za jednokratna pakovanja elektronike, različitih uređaje do ambalaže za parfeme, izrade wellnes opreme ili umetničkih dela/instalacija.  Za inovativni materijal čija proizvodnja ispunjava sve uslove cirkularnosti već su osvajali priznanja.

Prošle godine bili su finalisti projekta Generator Zero OTP banke, pre tri godine proglašeni su najboljom tehnološkom inovacijom u Srbiji. Šta sve može da se nađe na putu razvoja zelenog startapa, kako od ideje do tržišno atraktivnog proizvoda i zašto je podrška važna u ranim fazama govori Nikola Stanojević.   

U kojoj je trenutno poslovnoj fazi prvi biorazgradivi materijal nastao od otpada iz proizvodnje suplemenata od pečuraka? 

Proizvodnja biosporina je u još u pilot fazi. Proizvodimo za nekoliko pilot-klijenata koje imamo, i veliki deo proizvodnje se i dalje odvija manuelno. Pogon je Kruševcu, dok j loaboratorija za istraživanja  u Beogradu. 

Radili ste na više od 15  startapa, šta je najvažnije da jedna ideja uspe?

Uglavnom radim sa startapovima u ranim fazama. Ili sa srednjim i malim preduzećima koja imaju visoko inovativne proizvode te sam u jedinstvenoj poziciji da vidim šta su neki od ranih problema sa kojima se novi proizvodi i rešenja suočavaju. Ne postoji jedna tajna uspeha. Uvek je kombinacija više stvari. Ali nešto zbog čega sam najčešće viđao da ideje ne uspeju jeste nedostatak potrebe na tržištu. Tačnije, loše istraženo tržište pre nego što se formira ideja za proizvod. Osnivači sa tehnološkom pozadinom imaju tendencije da naprave proizvod pa tek onda traže nišu na tržištu gde mogu da „uglave“ proizvod, što uglavnom zahteva više resursa nego što jedan startap ima na raspolaganju. Osnivači se fokusiraju na proizvod više nego na problem. 

Šta onda raditi kada“ne ide”? Kakvo je bilo Vaše lično iskustvo posle projekta u Londonu koji je morao biti „napušten“ ?

Naučite iz njega i idete dalje! Naše tadašnje rešenje, još davne 2016. godine, nije uspelo baš iz razloga koji sam naveo. Tehnološki je bilo odlično, ali nije postojala realna potreba za njim na tržištu. Mnogi proizvodi deluju kao budućnost i predstavljaju korak napred, ali nekada tržište još uvek nije spremno da načini taj korak, ili u nekim slučajevima nikad i neće. 

Koliko je u razvoju jednog startaps važna podrška, poput Generetor Zero koji i ove godine organizuje OTP banka, i u okviru koga je Soma Wellness prošle godine ušla u finale?

Podrška raznih programa, grantova i akceleratora je upravo ono što je nama dozlovilo da izgradimo svoju kompaniju. Bez takvih programa podrške razviti visokotehnološki startap u Srbiji kao početnik bi bilo skoro nemoguće. 

Zašto milsite da je dobro pratiti konkurse i aplicirati ?

Na prvom mestu, proces prijavljivanja ume da nam otkrije neka polja u našem razvojnom putu koja nam nedostaju ili gde smo slabije razvijeni. Sami programi uglavnom sadrže i neku formu mentorske podrške, koja, ukoliko se upotrebi za nešto što vam je baš potrebno, i na način koji je koristan, ume da bude neprocenjive vrednosti. Na kraju, ne i manje bitno, bespovratna sredstva koja pružaju ovakvi programi su uglavnom baš ta početna kapsula koja ljudima treba da započnu razvoj svoje ideje. 

Opredeljeni ste za koncept cirkularne ekonomije. Koliko je prisutan među u Srbiji i regionu? Da li uopšte ima EcoTech i HealthTech startapa?

Srbija je tek na početku razvoja ovog polja. Do sada nije bilo toliko ni prilika ni igrača, međutim, to se polako menja. Mnoge zanimljive stvari se dešavaju. Otvara se Bio4 kompleks, koji će pružiti mnoge prilike za ljude u ovoj oblasti. Počeo je sa radom pilot superklaster zdravstvenih tehnologija, formiraju se progami podrške specifično za ove oblasti… Mislim da ćemo u narednih nekoliko godina videti rast u broju startapova ove tematike. 

Planovi za 2023. godinu?

Nastavak rada na komercijalizaciji proizvoda koje imamo, ali i rad na još jednom novom proizvodu fungbiotiku, probiotiku od gljiva koji se može proizvoditi od poljoprivrednog otpada, specifično od otpada koji nastaje prilikom uzgoja gljiva.

Andrijana Cvetićanin

Foto Lična arhiva