Više od 50 odsto ispitanika iz 10 zemalja Centralne Evrope koristilo je automobil u protekloj nedelji, dok je u zavisnosti od zemlje, 24-52 pocenata putovalo javnim prevozom (gradski prevoz, međugradski autobus i voz).
Bicikl je uz automobil i javni prevoz najkorišćenije prevozno sredstvo.
Transportne navike pojedinaca su veoma važne u životu gradova, kao i iz perspektive održivosti.
Za mapiranje navika u vezi sa mobilnošću, kompanija CEPER je sprovela istraživanje u 10 centralnoevropskih zemalja. Rezultati pokazuju da je automobil dominantan oblik transporta za građane ovog regiona, dok su javni prevoz i bicikli najpopularnije alternative.
Slovenci najviše u automobilu, Srbi najmanje
Najniži procenat ispitanika koji koriste automobil je u Srbiji (53%), a najveći u Sloveniji (91%).
Osim Slovenije, jedina druga zemlja regiona sa stopom korišćenja automobila iznad 80 procenata je Hrvatska.
Austrija, Češka i Poljska su na 70-80 procenata , dok je u preostalih pet zemalja taj postotak između 50 i 70.
Dominacija automobila kao najpoželjnijeg oblika prevoza delimično se može objasniti činjenicom da većina domaćinstava, u svih 10 ispitanih zemalja, poseduje najmanje jedan automobil.
Rumunija je imala najniži procenat među ispitanim zemljama- 57 procenata domaćinstava koja poseduju najmanje jedan automobil. Slovenija je i po ovom pitanju na vrhu liste sa 95 procenata, dok je u Srbiji 62 procenta ispitanika reklo da njihovo domaćinstvo poseduje barem jedan automobil.
Rodne razlike postoje i u transportu
Dok su neki od ispitanika koristili više načina prevoza u protekloj nedelji, u svakoj anketiranoj zemlji više od 30 procenata ispitanika je koristilo isključivo automobile.
Rodne razlike su uočljive: 10-15 procenata više muškaraca nego žena se vozi automobilom u Bugarskoj, Mađarskoj i Hrvatskoj; u Austriji, Srbiji i Slovačkoj više od 15 procenata u odnosu na žene muškaraci koriste automobil.
Prisutne su i razlike u pogledu starosti ispitanika. U Srbiji je samo 24 odsto ispitanika starijih od 60 godina koristilo automobil u protekloj nedelji, a u Sloveniji njih 90 odsto.
Postoji značajna rodna razlika i u posedovanju automobila: u svakoj proučavanoj zemlji veći procenat muškaraca je izjavio da imaju bar jedan automobil u domaćinstvu. Najveća razlika zabeležena je u Srbiji i Slovačkoj, gde je prevaga za više od 10 procenata muškaraca u odnosu na žene, koji su izjavilio da njihovo domaćinstvo poseduje automobil.
Gde ima najviše putnika javnog prevoza
Dok je u svakoj anketiranoj zemlji najmanje polovina ispitanika konstantno koristila automobile u protekloj nedelji, uglavnom je manje od polovine ispitanika koristilo javni prevoz (uključujući gradski prevoz, međugradske autobuse i vozove) u istom vremenskom periodu.
U Srbiji je javni prevoz u sedmici pre istraživanja koristio 41 procenat građana. U Češkoj je – 52 (najviša stopa), u Hrvatskoj je 24 procenata (najniža stopa korišćenja), dok je u Sloveniji 25 procenata .
Korišćenje gradskog prevoza je, takođe, imalo rodni aspekt.
Žene su ređe za volanom kao vozači od muškaraca te je i veća verovatnoća da putuju gradskim prevozom u skoro svakoj proučavanoj zemlji.
Rodna razlika u korišćenju gradskog prevoza u Srbiji je velika: 43 procenat žena, naspram 26 procenata muškaraca je koristilo gradski prevoz u svojim gradovima. Najviše mladih (18-29 godina) je koristilo gradski prevoz u sedmici pre istraživanja – 43 procenta.
Bicikl kao prevozno sredstvo
Istraživanje je pokazalo da je, nakon automobila i javnog prevoza, bicikl najpopularnije prevozno sredstvo – učestalije u odnosu na voz u svakoj proučavanoj zemlji.
U Mađarskoj je četvrtina, 25 procenta, ispitanika koristilabicikl u sedmici pre istraživanja, a u Srbiji 13 procenata.
Najveće rodne razlike su u Poljskoj gde je 14% više muškaraca vozilo bicikl nego žena (30% u odnosu na 16%). Što se tiče starosne dobi, rezultati se razlikuju među zemljama. Negde ih najviše koristi mlađe stanovništvo, a u drugim zemljama sredovečno stanovništvo.
Osim u Mađarskoj, gde je samo osam odsto ispitanika prošle nedelje koristilo isključivo bicikl za putovanje na posao, ni u jednoj od zemalja taj procenat nije viši od četiri.
Istraživanje je sprovedeno u 10 zemalja centralnoevropskog regiona: Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj, Mađarskoj, Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj, Sloveniji i Poljskoj.
Podaci su prikupljeni u aprilu 2023, osim Mađarske gde je realizovano ovog meseca, sprovedeno je telefonom i lično u Srbiji; sa 1.000 ispitanika u svakoj zemlji. Uzorci u svakoj zemlji su reprezentativni prema polu, starosti i tipu naselja.
CEPER je brend u vlasništvu preduzeća CEPER Group GmbH. Akronim CEPER je skraćenica za Centralnoevropske Perspektive. Oblast ekspertize CEPER-a su poslovi Srednje Evrope, kompanija svojim klijentima nudi praćenje medija, istraživanje tržišta i ispitivanja javnog mnjenja u regionu.
0 komentara