U vremenu kada sve češće govorimo o poskupljenjima energije, klimatskim promenama i potrazi za održivijim načinima života, sve više domaćinstava u Srbiji razmatra postavljanje solarnih panela.
Ova tehnologija nije više rezervisana za pionire energetske efikasnosti. Naprotiv, postaje jedno od rešenja za one koji žele dugoročnu uštedu i energetsku nezavisnost.
Ali, da li je solarna energija zaista isplativa?
Da li se ulaganje isplati kroz uštede na računima, kako funkcioniše sistem u Srbiji i koje su mogućnosti finansiranja? I konačno, kako banka može da pomogne da se ovakav poduhvat realizuje?
Prema važećim propisima, građani Srbije mogu da postanu kupci-proizvođači (takozvani prosumeri – građani koji istovremeno proizvode i koriste struju), što znači da proizvode električnu energiju putem solarnih panela, koriste je za sopstvene potrebe, a višak energije šalju nazad u mrežu. Taj višak se ne prodaje, već se „čuva“ u sistemu i koristi kasnije, kada je potrošnja veća od proizvodnje – recimo noću, tokom zime ili oblačnih dana.
Sve to je moguće zahvaljujući dvosmernim brojilima i unapređenom regulatornom okviru.
Važna olakšica je da za većinu porodičnih kuća nije potrebna građevinska dozvola za postavljanje solarnih panela, što značajno pojednostavljuje proceduru i smanjuje troškove. Potrebno je, naravno, da objekat bude legalan i da se poštuju tehnički uslovi koje propisuje operator distributivne mreže.
Cena kompletnog sistema (paneli, invertor, konstrukcija, montaža) za domaćinstva srednje potrošnje obično se kreće između 800.000 i 1.200.000 dinara, u zavisnosti od snage i kvaliteta opreme.
Ipak, zahvaljujući državnim i lokalnim subvencijama, moguće je dobiti povraćaj do 50% ukupne investicije, najčešće do maksimalnih 420.000 dinara po domaćinstvu.
U praksi, to znači da će sistem koji bi bez pomoći koštao oko milion dinara, posle subvencije stajati upola manje – oko 580.000 dinara. Ako ušteda na računu za struju iznosi 5.000-6.000 dinara mesečno, investicija se isplati u roku od 5-6 godina. A nakon toga, domaćinstvo svake godine nastavlja da štedi, gotovo bez dodatnih troškova.
Osim finansijske koristi, solarna energija ima važan ekološki doprinos. Za razliku od struje koja se u velikoj meri proizvodi iz uglja, solari ne emituju ugljen-dioksid, ne zagađuju vodu ni vazduh i ne troše iscrpljive resurse. Solarni sistem snage 5 kW može u proseku godišnje da proizvede između 4.500 i 6.500 kWh električne energije, čime sprečava emisiju između 3,5 i 6,5 tona ugljen-dioksida.
To je kao da svake godine posadite stotinak stabala u svom dvorištu. Solarna energija je obnovljiv, tih i čist izvor energije, koji ne opterećuje okolinu i ne ostavlja štetne tragove za buduće generacije. U eri klimatske krize, ovakva rešenja nisu samo pametna, već i moralno odgovorna.
Solarni paneli jesu dugoročna ušteda, ali zahtevaju početnu investiciju. Erste Banka pomaže finansiranje postavljanje solarnih panele kroz kreditnu, ali i savetodavnu podršku.
Kao institucija posvećena finansijskom zdravlju i održivom razvoju, Erste Banka prepoznaje važnost podrške zelenim projektima i energetskoj efikasnosti.
U skladu sa svojom ESG strategijom, Banka već godinama finansira inicijative koje doprinose borbi protiv klimatskih promena i podržava klijente u donošenju odgovornih finansijskih odluka. Osim edukacije i finansijskog savetovanja, kroz razne modele kreditiranja Erste Banka može olakšati ulaganje u obnovljive izvore energije, uključujući solarne sisteme za domaćinstva.
0 komentara