Procenjuje se da, uprkos inflaciji, svaki treći građanin i dalje bira „slamaricu“ kao mesto za čuvanje novca, gotovo trećina ga ostavlja na računu u banci, a nešto manje na štednim knjižicama. Sve je više onih sa viškom kapitala koji se ohrabruju i za druge varijante kako da ga uvećaju. 

Među najčešćim, ali ne i najisplativijim opcijama je kupovina nekretnina. Oni sa manje keša, a više znanja trguju na berzi i kriptovalutama, a poslednjih godina raste popularnost investicionog zlata. Ne zahteva posebne veštine kao na berzi, niti velike sume kao sa nekretninama, a beleži znatno veći rast nego da se pare drže u banci ili u nepokretnostima.

Stručnjaci za investicije kažu da je rast cene zlata stabilan proteklih 50 godina, ne podleže istim „šokovima“ kao tržište nekretnina, a samo za deceniju cena mu je porasla za više od 70 odsto!

Štednja građana Srbije skoro 16 milijardi evra 

Iako je visina kamate na štednju niža od inflacije, prema poslednjim podacima Narodne Banke Srbije, ukupna štednja građana Srbije popela se na oko 15,8 milijardi evra i smeštena je na više od 5,4 miliona štednih partija. U poslednjih 11 godina dinarska je porasla više od 500 odsto, ali se najviše para čuva u devizama.

– Štednja stanovništva u domaćoj valuti na početku ove godine veća je nego ikada. Do 31. januara iznosila je 142,8 milijarde dinara (oko 1,2 milijarde evra), a devizna je dostigla 14,6 milijarde evra. 

Prosečan iznos dinarske štednje po jednoj partiji je 144.000 dinara, a devizne 3.220 evra. Kada je reč kamati na oročenu štednju preko dve godine, za dinare je na kraju prošle godine iznosila  5, 04 odsto, a za evre – 3,71 odsto – rečeno nam je u Narodnoj banci Srbije.

Najveći broj štediša, zapravo čuva male iznose – na čak 84,9 odsto dinarskih partija čuva se do 10.000 dinara, a na 77,5 odsto ukupnog broja deviznih uloga je manje od 500 evra. Uprkos povećanju referentnih kamatnih stopa poslednje dve godine zbog zaoštravanja monetarne politike u borbi sa inflacijom, kako domaće Centralne banke, tako i Evropske centralne banke, jasno je da se čuvanjem para na štednim knjižicama niko neće „opariti.“

– Ako bi u proseku stopa štednje bila 4,2 odsto i tako ostala deceniju, sa oročenih 1.000 evra, za deset godina, imali bi rast od oko 49 odsto i maksimalno sumu od 1.490 evra. Ne bi bolje prošli ni sa ulaganjem u nekretnine. Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, cena kvadrata novogradnje 2012. godine u prestonici iznosila je 1.500 evra, a deceniju kasnije  prosečan kvadrat u novogradnji je dostigao 2.200 evra, što je rast od 47 odsto. Za deset godina na uloženih 1.000 evra, imali bi 1470 evra. Sa druge strane, cena zlata početkom 2014. godine iznosila je oko 1.200 dolara, a u februaru ove godine ona je dostigla 2.050 dolara. To je rast od čak 71 odsto. Kupovinom zlata za 1.000 evra napravili bi – 1710 evra –  objašnjava Drago Matović, ekonomski analitičar iz “Tavex zlato & srebro Srbija”.

Građani Srbije najviše ulažu u nekretnine

Da je jedna od najčešćih navika naših građana da višak novca ulože u nekretnine kaže Vladan Petrović, Regional Operation Manager kompanije „Keller Williams“.

– Kod nas se nekretnine gledaju kao najbolja, a ponekad i kao “jedina” moguća investicija. Razlog je manjak poverenja u druge vidove ulaganja, ili neophodnog finansijskog znanja za recimo „igranje na berzi“ ili sa bitkoinima. Ako pogledamo rast cena prethodnih godina, jasno je da nekretnine svakako nisu loš način zaštite kapitala. Osim drastičnog rasta prosečne cene kvadrata u prestonici, nekretnine mogu i da se izdaju što stvara dodatan priliv novca. Isplativost ovakvog vida ulaganja zavisi od lokacije, kvadrature i trenutne tržišne cene izdavanja.

Za ovakav vid ulaganja potreban je lični kapital ili bankarski kredit. Nevezano od cene nekretnine koja se kupuje kao investicija radi izdavanja, neophodno je proceniti vreme povraćaja uloženog kapitala u odnosu na postignutu cenu izdavanja. 

Odlična investicija je kada je to od 10 do 13 godina, vrlo dobra od 14 do 18 godina, a sve preko toga ozbiljni investitori i ne razmatraju. Takav povraćaj kapitala mogu da obezbede atraktivni lokali, poslovni prostori i, retko, stanovi. Većina stanova u prestonici uloženo vrate posle 20 godina – objašnjava Petrović.

Zlato brza investicija i za one sa malim budžetima

Drago Matović kaže da se sa plemenitim metalom može brže i sa manjim budžetima doći do zarade i dodaje da je pre pola veka gram zlata koštao je oko 2 dolara, a danas čak 65 dolara, što je rast od iznad 3.000 odsto.

– Može se ulagati kupovinom od najmanjih poluga ili pločica od grama koje koštaju oko 8.000 din, do poluga od kilograma. Nekretnine se ne mogu brzo prebaciti u keš, pogotovo u poređenju sa zlatom ili akcijama koje se mogu u istom danu unovčiti. Dok, ulaganja u nekretnine zavise od niza faktora koji utiču na cenu, zlatni dukat Franc Jozef je isti gde god otišli. Jednostavnije je i od investiranja u kriptovalute ili investicione fondove. 

Zlato kao investicija, u potpunosti pripada vlasniku, nema rizika od bankrota, niti plaćanja održavanja računa, ili brokera. Osim toga, rizik je manji u poređenju sa kriptovalutama, koje su u proteklih nekoliko godina bile vrlo nestabilne. Za svakog milionera kog je bitkoin stvorio, značajno veći broj ljudi je izgubilo svoj novac – zaključuje Matović i dodaje da u Srbiji konačno ulaganje u zlato postaje sve popularnije i učestalije. Kako kaže, nakon izbijanja rata u Ukrajini kupovale su se mahom manje količine zlata, od jednog do pet grama, a od prošle godine kupuju se poluge od 50 do 100 grama.

Vladimir Vasić, finansijski konsultant smatra da je investiciono zlato dobar izbor u čuvanju vrednosti kapitala.

– Zlato predstavlja jednu od najsigurnijih investicija. Poslednjih 10 godina, stopa prinosa je oko 10 odsto što jasno ukazuje da je, uprkos oscilacijama, ulaganje u žuti metal i te kako isplativo na duže staze. Osim što može manji kapital da se uloži, lako da se unovči, zlato ga štiti od inflacije i čuva njegovu vrednost. Najgora opcija je držati pare u „slamarici“, jer sa trenutnih oko 10 odsto inflacije, 1.000 evra se lako „topi“. Preporuka je da za one koji nemaju znanja za pokretanje nekog biznisa, jedan deo novca stave u banku na štednju, jer to ipak donosi prinos, a da za drugi kupe zlatne poluge i pločice.

Foto L. Mimietz/Unsplash