Kako su Milky palačinke osvojile region

Biznis u regionu

20.09.2022.

Palačinka po palačinka i Ivan Milković je ispekao uspešnu poslovnu priču. Prvo u Hrvatskoj, potom u regionu, a po planovima i globalno. (Na slici s Davorom Mihanovićem, poslovnim partnerom iz Beograda)

Od prvog lokala otvorenog 2014, u 28 kvadrata, u ne baš fancy kvartu Zagreba, u Dubravi, Milky palačinkarnice danas u vlasničkom i franšiznom modelu rade u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji.

Upiti za otvaranje stižu iz Madrida, Ženeve, Osla, Stokholma, Atine, dalekog JAR, iz Najrobija, ali iz Kanade- Monterala, Toronta.

U Milky objektima u regionu je skoro 300 radnika; samo u Beogradu je 70 zaposlenih. U proteklih osam godina Milky su se naručivale u više od 10 država.

Ivan je završio Ekonomski fakultet, ali je izabrao preduzetničke vode. Prethodnih osam godina prošao je, naročito tokom korone, kaže, najgoru i najbolju “balkansku školu biznisa“. Savet svima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla sumira u dve rečenica: Kada sam nailazio na zid nastavljao sam jače da guram i brending, brending i brending!

Kako su nastale Milky palačinke?

Dok sam bio na fakultetu, moj drugar je igrao nogomet u Red Bull u Salzburgu s par momaka iz Srbije, koji su mu pričali kako su palačinkarnice hit u Beogradu. Pitao je – ima li palačinkarnica u Zagrebu? Ja sam rekao da nema i drugar mi je savetovao da otvorim- da će biti para. Ali je sve stalo na predlošku. Kada sam završio Ekonomski fakultet, smer menadžment, bila je 2014. godina. Kriza. Državni podsticaj za pokretanje posla je bio 1.600 kuna (250 eura). Ja što ću, od porodice i svoje ušteđevine uložim 12.000, 13.000 tisuća eura  u prvi lokal – palačinkarnicu.

Velike porcije, svako može da napravi vlastitu kombinaciju, prvo selfie pa potom uživanje u zalogajima

Šta ste u tom trenutku znali?

U Zagrebu je tada bilo 3, 4 palačinkarnice. Lokal sam uredio sam. Nameštaj je bio od drvenih paleta. Čak mi je inspekcija rušila jer nisu razumeli ideju da gosti gledaju kuhinju gde se palačinke spremaju. Bilo je zanimljivo. Tada sam imao 25 godina. Radio sam ja i tri, četiri cure. Neću reći da je bilo lako. Radili smo sve da imamo najbolje palačinke i privlačili pozornost. Pažnju. Lokal nije imao baštu pa sam lepio balone na okolno drveće, kupovao party strobere i stavljao u prozore da prolaznicima skrenem pogled, da vide da se tu nešto dešava. Brzo su nas primetili. Postali smo hit. Nekada je u 28 kvadrata bilo 40 ljudi. Onda sam odlučio otvoriti drugi lokal.

Opet sam sve radio sam, bez izvođača, a enterijer je bio od auto delova. Sve je bilo totalno drugačije. Želeo sam da kad neko dođe, ne samo što će pojesti palačinku već da zapamti neobičan lokal.

Za razvoj brenda kažu da je potrebno dobro se pozicionirati u sopstvenom „dvorištu“. Milky je to postigla, čini se lako, u Hrvatskoj, potom regionu. Kako?

Brending, brending, brending. Brending puta 100 je ključ broj jedan! Stalno smo izbacivali nešto novo. Tanjire, majice, šarene majice s logom šolje. Puno rada na društvenim mrežama. Poznato je da ljudi „jedu“ očima. A šta nas je stvarno probilo? Velike porcije po prihvatljivim cenama, urbana cool priča. Meni se nije dalo unositi u kasu neke kombinacije pa da imamo isti meni. Neka svako sam napravi svoju palačinku, to je bila moja filozofija. Da gost bira.

I nikada se nismo reklamirali „kod nas su najbolje palačinka“. Jer, šta je omjer najboljeg? To je subjektivno. Mi želimo da gost kaže da su najbolje palačinke. Takođe, nikada nisam dozvoljavao da se urušava kvalitet. Čak i kada je bilo teško, morale su se nabavljati najbolje namirnice, biti tip-top sređen lokal, osoblje ljubazno.

Prva Milky poslastičarnica van Hrvatske bila je u Sarajevu? Slučajnost ili…?

Kad sam kretao sa franšizama, nisam ni znao šta je to. Spontano je išlo i sada znam da region još uvek nije pripremljene za taj oblik poslovanja. Ne postoje propisi. Zvuči sumanuto, ali ja nikada nisam tražio partnera. Većina franšiza to radi, nudi franšizu. Mi smo uvek bili oni kojima su se ljudi javljali. Tako je bilo i sa prvim partnerima – iz Sarajeva. Imao sam veliku sreću da su to najpre odlični ljudi, onda odlični za posao, jer su dolazili iz biznisa. Sa njima je samo pozitivno iskustvo i od njih sam učio. Ko zna, da nisam naišao na njih, sve bi bilo, možda, drugačije.

Da li je bilo pogrešnih poteza, kako se izlazi iz pat pozicija?

Kad sada pogledam neke loše stvari, sigurno bih drugačije uradio. Mislim da je moj uspeh, uspeh Milky poslastičarnica, samo kvalitet. Da se gost oseća zadovoljno, da je uvek sve obilato. Lično u nekim situacijama me je poguralo to što sam se oženio, prvo dobio blizance, sada čekamo četvrto dete; obaveza prema zaposlenima.

Bilo je ludih stvari. Moram priznati da nas je često služila sreća. Puno sam nailazio i na zidove i onda gurao još jače. Primera radi, Davor Mihanović (partner u Beogradu) i ja samo što ne otvaramo lokal 2018. godine u Beogradu, u isto vreme otvara se lokal i  Banjaluci i  Davor kaže: Ponesi neku lovu. Ja nema ni da dođem do Beograda. Računam uzeću novac s Milky štanda na festivalu u Zagrebu i poneti. Od svih štandova veče pred put obijen je samo naš i orobljen sav novac iz kase ! Neizvesnosti je bilo i kada smo u Srbiji otvarali franšizu u Novom Sadu, žena nije bila iz biznisa. Ali, je krenulo neverovatno. Davor je radio sve u početku-od nabavke do marketinga. Puno nam je u tom gradu pomogla jedna influenserka. Opet, bilo je primera da ljudi gledaju u oči i lažu, rade drugačije. U Sloveniji su došli i rekli da žele platiti samo da ne ulazimo u Ljubljanu. Ali, nigde u regionu, pogotovo u Srbiji, nisam se osećao neprijatno, nikakve probleme nismo imali što dolazimo iz Zagreba.

Lokali po čitavom regionu: enterijer u Beogradu
Upiti stižu iz gradova EU, Kanade, Afrike

Kako ste poslovali tokom pandemije i „lockdown-a“ ?

Dva dana pre proglašenja potpisali smo ugovor za Čačak. Posao je išao neverovatno u Hrvatskoj, Beogradu, Kragujevcu, Banjaluka je kidala jer je Zagreb blizu pa su ljudi već znali za Milky. Bio sam najsretniji čovek na svetu i očekivao da će virus potrajati dva, tri meseca.

U Hrvatskoj se jako čuo apel grupe poduzetnika s Facebook-a i koja je izdejstvovala da neke mere koje je propisala država promene. U Zagrebu nikog nismo otpuštali. U Srbiji su bile dosta strožije i lošije mere. Prilagođavali smo posao, organizovali dostavu. Konobare pretvorili u dostavljače, da ne otpuštamo. Refinansirali smo doprinose. U Hrvatskoj smo tokom lockdown-a bili oslobođeni plaćanja doprinosa skroz i dobijali od države 4.000 kuna što je 520 eura, a minimalac je tada bio 3.500 kuna.U Srbiji je država dala malo. Davor je dizao kredit u bankama ali smo uspeli da isplivamo. I sve vreme kvalitet je morao biti broj 1 da ništa od toga gost ne primeti.

Koliko radite danas u odnosu na početak? Savet za početnike u biznisu i kakvu su Milky planovi?

Radim manje nego na početku. Više radim marketing, na mail-ovima sam više nego u lokalima. Ne brinem da li je došao neki radnik, da li radi kasa. To daje vreme za porodicu. Ako ne zarati, planiramo otvaranje lokala u EU i ulazak Milky na druge kontinente od USA, Afrike, Azije.

Sada smo uzeli mašinu za pakiranje naših kremova u teglice. Imali smo mnogo upita gostiju zašto ne mogu da kupe i imaju za kućne palačinke. Za to smo digli kredit, koji nije veliki.

Savet za početnike? Svaki put kada naletite na zid samo jače krenite na zid. Ja sam stalno tako išao. Na primer, na koncertu sam, normalno je imam 25 godina ali mislima sam u lokalu. Razmišljam, kako ću rešiti grejanje, kako će se nešto urediti. I nikada ne treba odustati od svoje ideje. Ovo vuče na kliše, ali zbilja je tako. I neprestano preispitivanje i traženje rešenja za situacije na koje svi imaju negativan odgovor. Vi ćete uspeti kada nađete pozitivno rešenje.

Foto Lična arhiva / Milky 

Povezani tekstovi

Akrobata i programer ušao u svet startapa

Akrobata i programer ušao u svet startapa

-Najbolje poslovne ideje nastaju ako želite da rešite neki problem koji tišti vas ili ljude do kojih vam je stalo. Međutim, saosećanje nije dovoljno da biste ga zaista rešili, već morate da znate i kako to ekonomski da realizujete, ističe Đorđe Babić, preduzetnik koji...

Komentari

0 komentara

Leave a Reply

Rame uz rame sa preduzetnicama koje su mame
Konkurs za posao u Dubaiju 

Konkurs za posao u Dubaiju 

Nezaposleni iz Srbije i i oni koji žele da nađu posao u Dubaiju (UAE), a žive u ovoj zemlji regiona mogu da se prijave na kokurs za pozicije u rizortu Jumeirah Marsa Al Arab. Kompleks se nalazi na najekskluzivnijoj plaži Dubaija i otvoreno je  800 radnih mesta,...

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Foto konkurs na temu vremenskih nepogoda

Svetska meteorološka organizacija (WMO) organizuje takmičenje za izbor fotografija koja će se naći u njihovom kalendaru za 2025. godinu. Tema je rano upozorenje na nepogode “Closing the early warning gap together” i koja je usklađena sa fokusom Svetskog meteorološkog...

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

Umetnica s Balkana i Rim, Brtka u Večnom gradu

U Nacionalnoj galeriji moderne i savremene umetnosti u srcu Rima,  od 11.07. do 08. 09. upriličena je velika, retrospektivna izložba Mire Brtke „Budućnost je iza nas“ (“Il Futuro è Dietro di Noi”). Dugo očekivana i najavljivana retrospektivna izložba radova Mire...

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop

Kao i prethode dve godine u centru Beograda, na terasi Doma Vojske Srbije, od 15. 07 do 31.08. ponovo radi A1 Kinoteka letnji bioskop. Na repertoaru će se naći 48 filmova. Večernje projekcije pod otvorenim nebom, održavaće se svako veče u 21h, a publika će moći da...

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Hajdi na platnu crta lepotu i opasnosti života

Radovi crnogorske slikarke i grafičke dizajnerke Hajdane Kostić Hajdi u okviru izložbe "Ljepota života" publici su dostupni do 30.06 u Portonovom, u hotelu One&Only. Postavku čine slike iz ciklusa kojim je mlada umetnica prikazala različite aspekte života-lepe i...

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Jadranska obala kroz vizuru Marka Požlepa

Izložba Marka Požlepa, multimedijalnog umetnika iz Slovenije, pod nazivom “Trajni odmor” (“Permanent Vacation”), otvorena je juče u beogradskoj galeriji  Hestia. Crteži s Jadranske magistrale pred srpskom publikom biće izloženi do 6.10. Ovo je novo izlaganje radova...

Beč uvodi mobilne učionice

Beč uvodi mobilne učionice

Demografski razvoj uticao je da se u mnogim delovima Beča javila potreba za slobodnim školskim prostorom. Slobodna mesta u postojećim razredima su već popunjena, stoga je potrebno obezbediti nove učionice za dodatne razrede. Samo u proteklih 10 godina Grad Beč je...

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Slano film Days za mlade filmadžije regiona

Prvi Slano Film Days na kome će okupiti mladi filmski autor iz regiona, ali i staknuta imena svijeta filmske industrije održava se u mestu Slanom i na Elafitskim otocima od 18. do 22.06. Jedno od najslikovitijih mjesta Dubrovačke rivijere biće adresa na kojoj će se...

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Pogled na Amalfi u srcu Beograda

Amalfi Terrazza, novi koncept koji spaja tradiciju dve zemlje, Srbije i Italije, kroz umetnost, muziku, modu i film, premijerno je otvorena na Kosančićevom vencu u Beogradu. Nesvakidašnji projekat realizovala je kompanija Pernod Ricard Srbija, u saradnji...

“Konflikt” Dušice Pejić u galeriji Štab

“Konflikt” Dušice Pejić u galeriji Štab

U beogradskoj galeriji Štab u toku je izložba „KONFLIKT“ umetnice Dušice Pejić, nastala kao refleksija na radove Karla Gustava Junga. Radovi su rezultat prethodnih istraživanja umetnice. Pejićeva je za polazište u dosadašnjim radovima koristila tenzija, frekvencija i...

Share This