Na salašu porodica Žunji i Silak – svega. Tipično za imanje vrednih poljoprivrednika u ravnici.

I, na 1.4 hektara plantaža kivija!

Egzotično voće posadili su na 0,5 hektara 2014.godine Jožef Žunji i Čaba Silak. Od tada su zvanično registrovani kao prvi plantažeri kivija u Srbiji. 

Lokalana uprava Trezora u Temerinu, gradiću u srcu Bačke, našla se u dilemi, pod kojom šifrom da registruju; bobičasto ili citrusno, jer u kontinentalnom delu regiona raritet je proizvodnja egzotičnog voća.

Plantaža u procesu organske sertifikacije

Od pre dve godine plantaža je u procesu konverzije i sertifikacije organske proizvodnje. U novembru očekuju prvu berbu organskog ploda.

U posao su uključeni svi članovi porodica. Sve više specifična kultura je posao druge generacije – kćerke Betine Šuranji i sina Norberta i njihovog brata od tetke Čabe Silaka sa suprugom Melindom. 

Jožef je sada zadužen za konsalting. Ne radi manje, ali više uživa dok je među biljkama. Nadgleda cvetanje, razvoj lisne mase, ploda i strepi kad su mrazevi i jak vetar – dva najveća „neprijatelja“ kivija u ovom delu Evrope. 

Primeri plantaža s kivijem iz Mađarske 

-Otac jako voli izazove. Uvek je spreman da proba nešto novo, koristi inovacije. Tako se odlučio za plantažu kivija, kaže kćerka koja je zadužena za marketing, organski deo poslovanja, prodaju, brendiranje.

-Jednom prilikom video je da u Mađarskoj uspeva i kako su slične klime i zemljište pa je rešio da proba, dodaje Betina.

Porodica konvencionalnim načinom proizvodi kukruz, soju, pšenicu i šećernu repu. Pre kivija bili su, među pionirima, sa zasadima lešnika.

Kivi zahteva strpljenje, rađa posle sedam, osam godina

O zelenom voću čija je domovina Kina i koje je tek u 20. veku počelo masovnije da se sadi u ostatku sveta, učili su kroz praksu, sa interneta, od stručnjaka, plantažera iz Mađarske i Italije, na sajmovima, kroz stručne posete.

Broj sadnica su povećali na sadašnji kapacitet na 1.4 hektara 2018. godine.

–Kivi zahteva strpljenje. Prođe sedam, osam godina do roda. Prve berbe 2020. godine prinos sa 0,5 hektara, prvih zasada je bio 500 kilograma. Prošle godine 2,5 tone, a ove godine u novembru nadamo se da će biti oko tri i po tone voća, kaže Betina Šuranji.

Kivi je dvodoma vrsta, na osam ženskih stabla Hayward jedno muško sorte Tomuri

Najveća opasnost su iznenadni, prolećni mrazevi. Tako je ovog proleća martovsko zahlađenje „ubilo“ kajsije u voćnjaku, dok su plantažu spasili.

-Naučili smo kako. Kad najave mraz mikro raspršivačima polijemo i praktično zaledimo biljku. Sistem za zalivanje je neophodan od početka, jer kivi traži puno vlage, koren mu je plitko, pa se zaliva, objašnjava Betina.

Kivi je dvodoma vrsta. Stabla se sade naizmenično: na osam ženskih je jedan oprašivač – muško stablo. Odlučili su se za najčešće sorte: žensku Hayward i mušku Tomuri.

Cveta pred leto, ručna berba u jesen, od novembra 

Kako je kivi puzavica, u vreme cvetanja, u peti ili šesti mesec, kada je ekipa Biznis u regionu posetila jedinstvenu plantažu, zalamaju se grane, da bi proređivanjem pospešila rodnost.

Sama berba je, kažu vredni Temerinci, najveselija faza. Okupe prijatelje, članove uže i šire porodice pa tokom mobe 20 do 30 ljudi za nekoliko sati obere sve. 

Prednost za organsku proizvodnju 

Korak ka organskoj proizvodnji 2020. inicirala je Betina. – Vodim računa o kvalitetu hrane. Volim da jedem zdravo, a kivi je kultura koja ne treba da se prska. Kod nas je još nova. Nema štetočina i bolesti, što je sve išlo u prilog da počnemo sertifikaciju“.

Na primer, u Italiji  se seku plantaže kivija jer su se pojavile bakterije, zemljište je zasićeno. Ova zemlja je uz Novi Zeland i Kinu u top tri svetska izvoznika kivija.

A kako reaguje lokalno tržište na domaći kivi?

-Svi se oduševe. Ipak, generalno tržište nije još u fazi da prepoznaje vrednost organskih proizvoda. Nedostaju znanje i platežna moć.

Plasman u lokalne prodavnice zdrave hrane 

Prve dve godine kivi su prodavali u organskim i prodavnicama zdrave hrane u Novom Sadu: Zdravologija i Biofarma Idei, manju količinu na pijacama u Bečeju i Temerinu.

Sa distubuterima za najveće u Srbiji – beogradsko tržište, nisu do sada postigli saradnju jer oni uvoze velike količine iz Grčke.

Na ovogodišnjem Sajmu razgovarali su sa italijanskim kompanijama, kojima je blizina Srbije prednost u odnosu na Grčku. Nadaju se izvozu.

Razvoj brenda Voj Joy

Betina, kada joj obaveze na plantaži i u porodičnoj zadruzi dozvoljavaju, radi na razvoju brenda „Voj Joy“.  – To je naš vojvođanski užitak. Planiramo Otvoreni dan kada bude berba, da gosti dođu na salaš, beru i uživaju.

Sa bakom je eksperimentalno napravila pekmez od kivija za Sajam turizma. 

Reakcije kupaca su bile odlične. Još uvek nemaju kapacitet da počnu preradu u ovaj ili drugi gotov proizvod.

Sama platnaža traži puno energije, rada. – Imamo običnu hladnjaču, ali planiramo da nabavimo specifičnu jer kiviju je potrebno puno vlage. Za sada je sve rad i ulaganje i čekamo trenutak kada će se vratiti. Nije laka zarada od kivija. Potrebni su strpljenje i ljubav. Imamo i jedno i drugo.“

I klimatske promene pogoduju da egzotično voće u regionu postane biljna vrsta koja će se viđati češće na poljima.

Fotografije Andrej Filipović