Nedoumica šta da radi sa orezanim granama sa stabala šljive podstakla je Pavla Đorđevića da se oproba u perma modelu uzgoja povrća.
Na gazdinstvu Organela, u zaseoku Gornja Bukovica, nadomak Valjeva, koje je ovaj Beograđanin 2017. godine oživeo sa kolegama sa Poljoprivrednog fakulteta, organski način uzgoja povrća i voća je svakodnevica.
Lepota i izazov poljoprivredne proizvodnje bez hemije, na nekada zapuštenom imanju koje je sada jedno od epicentara Biodistrikta Kolubara, kako kaže Pavle jeste u stalnom istraživanju. – Uspeli smo, na primer, da dobijemo ukrasne tikvice samo na travi. Trenutno eksperimentišemo sa ovčijom vunom, zemljom i senom u perma gredicama.
Ovo je odličan model jer iziskuje manje rada. Nema okopavanja, manje je korova , a plodovi su kvalitetni i mogu da se sade jedno pored drugog. Mi smo tako posadili kupus i mirođiju. Kada ih oberemo odmah spremamo za sadnju drugo povrće, opisuje proces Pavle Đorđević koji je asfalt zamenio zelenilom i šumom u centralnoj Srbiji.
Ušteda, pre svega, vremena koje ovom organskom uzgajivaču, kako sam kaže, najviše nedostaje – znači mnogo. Umesto da provodi sate pleveći baštu može da provede više vremena u razvozu i isporuci plodova kupcima ili NURDOR-u. Udruženju roditelja dece obolele od raka Organela godinama donira zdrave namirnice za spremanje obroka. Takođe, učestvuje na radionicama kao koordinator Biodistrikta Kolubara .
Sve ovo mogli su da čuju novinari srpskih medija, profesori univerziteta- agronomi, predstavnici državnih institucija prilikom obilaska Biodistrikta Kolubara koji je prvi ne samo u Srbiji već u ovom delu Evrope.
Kako kaže Ivana Simić, generalna sekretarka organizacije Serbia Organika biodistrikti su višestruko koristan koncept, jer predstavljaju inovativni alata ne samo za razvoj organske proizvodnje već podstiču razvoj drugih delatnosti u jednoj regiji. Biodstrikti utiču na transformaciju prehrambenih sistema, kroz efikasno korišćenje svih prirodnih resursa, uz znatno manji uticaj na životnu sredinu. – Nije slučajno što je prvi biodistrikt u Srbiji organizovan u Kolubarskom kraju koji karakteriše ne samo plodna zemlja i vredni ljudi već i bogata istorija i tradicija, kaže Ivana Simić.
Poljoprivredno gazdinstvo Sretenović je sertifikovalo organsku proizvodnju 2018. godine. Tomislav Sretenović se takođe iz grada vratio na dedovinu i danas gaji organske žitarice na šest hektara.
Brašno melje na vodenici iz 1818. godine, sa dva kamena koju je njegov predak kupio od Turaka i čija se tapija čuva kao porodično blago.
Kao gotov organski proizvod u ponudi imaju 12 vrsta brašna od različitih vrsta organskog kukuruza ili ječma i ovsa. Osim za prodajeu brašno koriste za pripremu jela u svom etno ugostiteljskom objektu.
Poseta organskim proizvođačima organizovana je u okviru projekta ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve‘’ čiji je cilj unapređenje četiri cilja održivog razvoja u Srbiji. Pre obilaska domaćinstava gosti su posetili i Istraživačku stanicu Petnicu, Narodni muzej Valjevo i Muselimov konak.
Kroz projekat očekuje se doprinos napretku Srbije u transformaciji prehrambenih sistema, kroz jačanje multisektorske saradnje i institucionalnih kapaciteta, kao i kroz lokalizaciju globalnog modela biodistrikta.https://biznisuregionu.com/srbija-dobila-prvi-biodistrikt-u-italiji-vise-od-20/
Lokalizacija biodistrikta se sprovodi u saradnji sa Nacionalnim udruženjem za razvoj organske proizvodnje Serbia Organika.
Projekat ,,Od zrna do održivosti – prehrambeni sistemi za sve’’ je jednogodišnja inicijativa koju finansira Zajednički SDG fond (Fond za Ciljeve održivog razvoja), uz podršku Evropske unije i vlada Belgije, Danske, Nemačke, Irske, Italije, Luksemburga, Monaka, Holandije, Norveške, Poljske, Portugala, Republike Koreje, Saudijske Arabije, Španije, Švedske i Švajcarske. Ovu inicijativu u Srbiji vodi Kancelarija stalnog koordinatora UN, a sprovodi Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), zajedno sa Programom UN za životnu sredinu (UNEP) i Agencijom UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women), uz podršku Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE), a u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i drugim nacionalnim partnerima.
Aleksandra Mirković
Foto FAO/Sanja Knežević, A. Mirković
0 komentara