U Beču ekonomija postaje klimatski prihvatljiva

U godišnjem izveštaju „Vienna Green Economy Report“ dokumentuje se napredak u pravcu klimatski prihvatljive ekonomije u Beču. 

Glavni grad Austrije planira da do 2040. godine postane klimatski neutralan. Istovremeno, u Beču smatraju da ekonomija ne bi trebalo da ispašta zbog ovog plana.

Održivost i ekonomska isplativost idu ruku pod ruku. Različite mogućnosti postoje u Beču, naročito u sektoru građevinarstva, koji je odgovoran za 30 odsto emisije CO2. 

Obnova zgrada, poput gradskih stambenih objekata ili škola, može poslužiti ne samo za poboljšanje klimatskih uslova i smanjenje CO2, već i za stvaranje dodatne ekonomske vrednosti i očuvanje radnih mesta, što bi moglo podstaći ekonomiju. Grad zbog toga ulaže u razne projekte, poput  solarnih sistema.

-S jedne strane imamo ogromnu uštedu emisije CO2, a s druge strane, kroz ekonomski doprinos, vidimo šta sve ovo donosi u širem ekonomskom kontekstu. I veliki broj preduzeća pokazuje da ovo može biti i ekonomski isplativo“, kaže Valter Ruk, predsednik Privredne komore Beča.

Ako bi se svi projekti predloženi u izveštaju realizovali, svake godine bi se moglo uštedeti nekoliko stotina hiljada tona CO2.

Trenutno je u toku projekat Jezerski grad Aspern, gde se gradi velika toplotna pumpa. Tamo se vrše duboka bušenja kako bi se iz vode izvukla energija za daljinsko grejanje. Topla voda bi mogla da se koristi za proizvodnju alternativnih izvora energije za privredu i domaćinstva, ističe Mihael Ludvig, gradonačelnik Beča.

Jedan od primera kako ekonomiju učiniti klimatski prihvatljivom je i hotel „Butik“ u 9. bečkoj opštini koji je fokusiran na održivost. Osim zelene fasade, instaliran je solarni panel. Na taj način smanjena je emisija CO2. Međutim, usmerenost ka ekološkom poslovanju počela je mnogo ranije, kako navodi vlasnica hotela Sonja Vimer: „Prvi korak napravili smo 2013. godine prilikom generalne rekonstrukcije. Uprkos većim troškovima odlučili smo se za energetski efikasnu tehnologiju zgrade.“  Time smo tekuće troškove energije dugoročno smanjili za 20 odsto. Ulaganja se, kako kaže Vimer, isplate na duže staze.

Foto Viennaoffices